Šta nas čeka 2026. godine? Najugledniji svetski ekonomisti upozoravaju na velika zaduživanja

Dok se svet još oporavlja od pandemije, inflatornih šokova i ratova koji su promenili globalnu ekonomiju, sve više uglednih ekonomista upozorava da se pravi test tek približava. Prema njihovim analizama, 2026. godina mogla bi da bude jedna od ključnih tačaka sredinom decenije, kada će se videti stvarne posledice odluka donetih prethodnih godina.

O tome ne govore anonimni analitičari, već profesori sa Harvarda, nobelovci i bivši glavni ekonomisti MMF-a.

Novi džin se ne rađa, on je već tu: Indija pretekla Japan i postala četvrta najveća ekonomija sveta

Mijušković: U 2026. godini se očekuje rast prosečnih zarada od 6 do 8 odsto

Kenet Rogof: "Sledeći udar dolazi iz državnih budžeta"

Profesor Kenet Rogof, jedan od najuglednijih svetskih ekonomista i bivši glavni ekonomista MMF-a, već duže vreme upozorava da svet ulazi u eru ekstremno visokog javnog duga.

Prema njegovim analizama, problem nije kratkoročna kriza, već činjenica da su se države navikle na zaduživanje bez presedana, dugotrajno visoke kamatne stope, spor ekonomski rast.

Rogof smatra da će se tek sredinom decenije, uključujući 2026. godinu, videti koje države mogu da izdrže taj pritisak, a koje ulaze u ozbiljne fiskalne probleme.

Njegova ključna poruka glasi da sledeća velika ekonomska kriza neće nužno početi u bankama, već u državnim finansijama.

Stejt Department objavio mapu bezbednih i rizičnih mesta za 2026. godinu: Gde je smeštena Srbija?

Nuriel Rubini: "Megapretnje se sudaraju sredinom decenije"

Ekonomista Nuriel Rubini, poznat po tome što je predvideo globalnu finansijsku krizu 2008. godine, svet danas opisuje kao sistem pod pritiskom više istovremenih "megapretnji".

Rubini upozorava da se u periodu oko 2026. godine preklapaju visoki dugovi, geopolitičke tenzije, demografski problemi, posledice ubrzanog razvoja veštačke inteligencije, ali i povremeni inflatorni šokovi.

Za razliku od optimističnih prognoza, on tvrdi da svet ne ulazi u period stabilnosti, već u fazu čestih poremećaja, u kojoj će 2026. biti godina ozbiljnog testiranja ekonomija Zapada.

Jozef Stiglic: "Inflacija je suzbijena, ali posledice tek dolaze"

Nobelovac Jozef Stiglic, profesor na Kolumbija univerzitetu, posebno ističe socijalnu dimenziju budućih kriza.

Prema njegovom mišljenju agresivno podizanje kamatnih stopa suzbilo je inflaciju, ali je istovremeno povećalo pritisak na srednju klasu, produbilo nejednakosti i oslabilo socijalne sisteme.

Stiglic upozorava da će se pravi efekti tih politika osetiti sa vremenskim zakašnjenjem, upravo u godinama poput 2026, kada ekonomski rast bude slab, a troškovi života i dalje visoki.

On posebno naglašava rizik od socijalnih i političkih tenzija, što ekonomiju čini još nestabilnijom.

Polovina zaposlenih u Srbiji planira promenu posla: Turinski za UNU objašnjava šta je radnicima najvažnije

Mohamed El-Erian: "Ulazimo u novu normalnost

Jedan od najcitiranijih ekonomskih komentatora današnjice, Mohamed El-Erian, smatra da se svet već nalazi u tzv. "novoj normalnosti".

Prema njegovim rečima centralne banke imaju sve manje prostora za manevrisanje, tržišta su nervoznija nego ranije, krize dolaze češće, ali u različitim oblicima.

El-Erian ne govori o jednom velikom kolapsu, već o nizu manjih, ali stalnih šokova, koji bi kulminirali sredinom decenije. U tom kontekstu, 2026. vidi kao godinu u kojoj će se jasno razlikovati ekonomski otporne države od onih koje su sistemski slabe.

Leri Samers: "Ne ulazimo u zlatno doba stabilnosti"

Bivši američki ministar finansija upozorava da je iluzija očekivati brz povratak na uslove kakvi su vladali pre pandemije.

Prema njegovim procenama visoke kamatne stope će imati dugoročne posledice, tržište rada će se suočiti sa strukturnim promenama, problemi sa stanovanjem i troškovima života postaće politički eksplozivni.

Samers otvoreno kaže da sredina decenije neće doneti olakšanje, već period stalnih prilagođavanja, u kojem će 2026. biti jedna od ključnih godina.

Mijušković: U 2026. godini se očekuje rast prosečnih zarada od 6 do 8 odsto

Šta je zajedničko svim ovim upozorenjima?

Iako dolaze iz različitih škola mišljenja, svi ovi ekonomisti se slažu u nekoliko stvari: 2026. nije godina brzog oporavka, globalni rast ostaje slab, dug i kamate ostaju visoki, neizvesnost postaje trajno stanje.

Drugim rečima, svet ne ide ka velikom slomu, ali ni ka stabilnosti kakvu pamtimo iz ranijih decenija.

Zato 2026. godina, prema procenama najuglednijih svetskih ekonomista, neće biti godina opuštanja, već godina prilagođavanja, i za države, i za građane.

Pokazatelj ekonomskog zdravlja: Bakar je na putu ka najvećem godišnjem rastu cene u više od decenije

"Đavolji metal" sve skuplji: Ekonomisti za UNU objašnjavaju da li srebro postaje novo zlato