Novi rekord u privlačenju stranih investicija, porasli i uvoz i izvoz

Srbija će u 2022. imati novu rekordnu godinu po prilivima stranih direktnih investicija. Prema operativnim podacima za decembar, one iznose između 4,3 i 4,4 milijarde evra, objavila je Narodna banka Srbije (NBS).

Predstavljajući rezultate rada ove godine, centralna banka je istakla da je očuvan status Srbije kao poželjne investicione destinacije. Kao i prethodnih godina, više od polovine priliva usmereno je u  razmenljive sektore, a najviše u prerađivačku industriju, koja je ključni izvozni sektor srpske privrede.

O pozitivnoj percepciji Srbije kao investicione destinacije govori i očuvan kreditni rejting Srbije, na korak do investicionog, uprkos globalnim potresima. U svojoj poslednjoj oceni iz decembra 2022. godine, agencija Standard and Poor’s posebno ističe kredibilan okvir makroekonomskih politika, dok je adekvatan nivo deviznih rezervi naveden kao jedan od važnih stubova odbrane naše ekonomije od potresa iz eksternog okruženja.

Kao važne faktore očuvanja kreditnog rejtinga Standard and Poor’s ističe i kredibilnu monetarnu politiku Narodne banke Srbije.

"Decembarski izveštaj rejting agencije Standard and Poor’s još jedna je potvrda dobrih rezultata Srbije u borbi sa višedimenzionalnom globalnom krizom. Našim merama i proaktivnim delovanjem, uz punu koordinaciju nosilaca ekonomskih politika u zemlji, očuvali smo osnove rasta i u globalno nikad izazovnijim okolnostima. Time je očuvano i investiciono i potrošačko poverenje, koji su važan uslov daljeg rasta naše privrede", istakla je guvernerka Jorgovanka Tabaković povodom odluke agencije Standard and Poor’s.

Uz očuvanu stabilnost bankarskog sektora, Narodna banka Srbije nastavila je da podržava lakše otplate kredita i lakši pristup finansiranju. Očuvani su svi i relevantni pokazatelji likvidnosti bankarskog sektora, koji i dalje beleže dvostruko veće vrednosti od minimalno propisanih, navodi NBS.

Uvoz – izvoz

Ukupna robna razmena Srbije sa svetom porasla je od januara do kraja novembra za 30,8 odsto na 59,27 milijardi evra u odnosu na isti period 2021, pri čemu je izvoz povećan za 26,4 posto, a uvoz za 34,1 procenat.

Izvezeno je robe u vrednosti 24,81 milijardu evra, a uvezeno za 34,46 milijardi, objavio je Republički zavod za statistiku.

Deficit iznosi 9,64 milijarde evra, što je povećanje od 58,9 posto u poređenju sa istim periodom prošle godine. Pokrivenost uvoza izvozom je 71,9 procenata i manja je nego u istom lanjskom periodu, kada je iznosila 76,4 odsto.

Izraženo u dolarima, ukupna spoljnotrgovinska razmena je iznosila 62,45 milijardi, što je rast od 16 posto u odnosu na uporedni period prošle godine.

Izvoz robe je tokom posmatranih 11 meseci bio vredan 26,12 milijardi dolara, i veći je za 12 posto na godišnjem nivou, a uvoz je porastao za 19,1 odsto na 36,33 milijarde dolara. Deficit iznosi 10,21 milijardu dolara, što je porast od 41,8 posto međugodišnje.

Najveće učešće u izvozu Srbije imao je Region Vojvodine (34,4%), a u uvozu Beogradski region (43,4%).

Glavni spoljnotrgovinski partneri članice EU

Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije učestvovale su sa 58,8 procenata u ukupnoj razmeni.

Glavni pojedinačni spoljnotrgovinski partner u izvozu Srbije je bila Nemačka kojoj smo prodali robu u vrednosti 3,48 milijardi evra, a na strani uvoza prednjači Kina od koje smo kupili proizvode u iznosu od 4,38 milijardi evra.

Drugi po važnosti spoljnotrgovinski partner su zemlje CEFTA, sa kojima smo ostvarili suficit u robnoj razmeni od 2,29 milijardi evra, pri čemu je naš izvoz iznosio 3,83 milijarde, a uvoz 1,53 milijarde evra. Pokrivenost uvoza izvozom je 250,2 odsto.

Samo u novembru mesecu, izvoz srpske robe je vredeo 2,42 milijarde evra, što je skok od 20 procenata u odnosu na isti mesec lani. Uvoz je iznosio 3,15 milijardi i povećan je za 16,3 odsto na godišnjem nivou. 

Prema desezoniranim podacima, novembarski izvoz je porastao za 0,5 odsto u odnosu na oktobar, dok je uvoz pao za 6,1 procenat, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku.