Objavljeni podaci o spoljnotrgovinskoj razmeni Srbije: Veći izvoz, smanjen deficit

Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije je bila u periodu januar-septembar 487,04 milijarde evra, što je za 1,3 odsto manje u odnosu na isti period prethodne godine, objavio je danas Republički zavod za statistiku.

Glavni spoljnotrgovinski partner Nemačka

Glavni spoljnotrgovinski partneri pojedinačno bili su kada je reč o izvozu: Nemačka, BiH, Italija, Mađarska i Rumunija, a kada je reč o uvozu Nemačka, Kina, Italija, Rusija i Turska.

Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena izražena u dolarima iznosi 527,53 milijarde evra, što je rast od 0,2 odsto u odnosu na isti prošlogodišnji period.

Izvezeno je robe u vrednosti od 23287,6 miliona dolara (232 milijarde), što je čini rast od 7,3 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, a uvezeno je robe u vrednosti od 29465,8 miliona dolara, što je za 4,8 odsto manje nego u istom periodu prethodne godine. 

Dobre vesti iz RZS: BDP i industrijska proizvodnja porasli u odnosu na isti period lane

Izvoz robe, izražen u evrima, imao je vrednost od 21503,3 miliona, što je čini rast od 5,6 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine.Uvoz robe imao je vrednost od 27201,5 miliona, što predstavlja smanjenje od 6,1 odsto u odnosu na isti period prošle godine.

Deficit iznosi 6178,2 miliona dolara, što čini smanjenje od 33,2 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. 

Pokrivenost uvoza izvozo 19 odsto

Izražen u evrima, deficit iznosi 5698,2 miliona, što je smanjenje od 33,9 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine.

Pokrivenost uvoza izvozom je 79,0 odsto i veća je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 70,1 odsto. Posmatrano regionalno, najveće učešće u izvozu Srbije imao je Region Vojvodine (33,1 odsto); sledi Beogradski region (24,2 odsto), Region Šumadije i Zapadne Srbije (20,7 odsto), Region Južne i Istočne Srbije (19,6 odsto), a oko 2,4 odsto izvoza je nerazvrstano po teritorijama. 

Najveće učešće u uvozu Srbije imao je Beogradski region (42,9 odsto); slede Region Vojvodine (33,4 odsto), Region Šumadije i Zapadne Srbije (13,1 odsto), Region Južne i Istočne Srbije (8,5 odsto), a oko 2,0 odsto  uvoza nije razvrstano po teritorijama. 

Kako je navedeno, ne raspolaže se  podacima za Region Kosovo i Metohija.