Rast cene rada u Srbiji: Investitori proizvodnju sele u Severnu Afriku zbog skoka domaćih zarada

Srbija uspeva da očuva makroekonomsku stabilnost uprkos globalnim energetskim šokovima, ali dugoročna održivost privrede zavisi od rešavanja demografskog problema i pristupanja zajedničkom evropskom tržištu, ocenio je Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije. On naglašava da rast cena rada u Srbiji nije problem već uspeh koji zemlju izvodi iz "zamke srednjeg dohotka".

Iako Međunarodni monetarni fond (MMF) predviđa usporavanje globalne privrede, projekcije za Srbiju ukazuju na to da bi inflacija u 2026. godini mogla biti niža od planiranih 5,2 odsto.

Planirate put u Grčku? Avionske karte i gorivo drastično poskupeli, pogledajte nove cene

Stručnjak o prognozama MMF-a: Od čega zavisi dugoročni razvoj Srbije?

Gostujući u emisiji "U središtu pažnje" Prvog programa Radio Beograda, Stanić iz je istakao da su infrastrukturni projekti i domaća potrošnja ključni interni pokretači rasta, koji se ove godine očekuje na nivou od 2,8 odsto.

Energetska realnost i državni intervencionizam

Komentarišući preporuke MMF-a da države treba da izbegavaju kontrolu cena, Stanić naglašava da Srbija ne može biti potpuno pasivna.

"Preporuke MMF-a su da se sve prepusti tržišnom mehanizmu, ali to bi za nas značilo gubitak mnogih firmi i radnih mesta. Srbija je izrazito zavisna od uvoza nafte i gasa, i svi pravci snabdevanja idu preko EU. Država je intervencijama, poput smanjenja akciza za 61 odsto, zaštitila potrošače i privredu. U poređenju sa sličnim zemljama, mi smo imali najmanji skok maloprodajnih cena goriva“, naveo je Stanić, dodajući da bi eventualna eskalacija u Persijskom zalivu mogla podići cenu nafte iznad 120 dolara po barelu, što bi bio ekstreman izazov.

IT sektor pretekao poljoprivredu i građevinarstvo

Stanić je posebno istakao transformaciju srpske ekonomije, navodeći da činjenica da pojedini investitori sele proizvodnju u Severnu Afriku zbog rasta domaćih zarada zapravo predstavlja uspeh.

Šta sve čeka trgovinske lance u Srbiji? Novi zakon uvodi ozbiljne sankcije, prvi put se udara na nepoštene prakse

"To govori o našem razvoju. Više ne možemo biti konkurentni zemljama poput Tunisa ili Egipta po jeftinoj radnoj snazi, ali je naš kvalitet neuporedivo veći. Škart u tekstilnoj industriji kod nas je 2 odsto, a tamo 25 odsto. Naš IT sektor već čini 10 odsto BDP-a i strateški je značajniji od građevinarstva i poljoprivrede. Moramo se orijentisati na delatnosti sa visokom dodatom vrednošću", objasnio je on.

"Zapošljavanje domaćih firmi" umesto samo ljudi

Prema Stanićevim rečima, Srbija izlazi iz "zamke srednjeg dohotka" i menja model rasta. Novi fokus treba da bude na privlačenju investitora koji su spremni da u svoje lance snabdevanja uključe domaće kompanije.

"Sada prelazimo sa zapošljavanja ljudi na zapošljavanje domaćih firmi. To je ključno kako ne bismo izgubili konkurentnost. Naš cilj je da, dok se pojedine zemlje regiona poput Albanije i Crne Gore politički guraju ka EU, ceo region uključujući Srbiju, BiH i Severnu Makedoniju postane deo Jedinstvenog evropskog tržišta (European Single Market) do 2028. godine", naglašava predstavnik PKS.

Demografija kao najveći rizik

Najveću kočnicu održivosti privrede Stanić vidi u padu broja stanovnika.

Evropljani će raditi sve duže: U ovim zemljama penzija tek sa 70 godina

"Svaki čovek je potrošač, od bebe do osobe u staračkom domu. Manje ljudi znači manji potencijal radne snage i slabiju domaću potrošnju. Očuvanje kupovne moći je zadatak broj jedan, jer građani prvi osete krizu kroz inflaciju i otkaze, a poslednji osete ekonomski boljitak. Zato je podizanje atraktivnosti života u Srbiji strateški imperativ", zaključio je Stanić.

Globalni kontekst i izbori u SAD

Stanić je ukazao i na uticaj unutrašnje politike SAD na globalnu ekonomiju. S obzirom na to da predstojeći izbori za Kongres zavise od ekonomskog zadovoljstva Amerikanaca, on veruje da će Vašington biti zainteresovan za stabilizaciju cena energenata, što bi moglo relaksirati pritisak na svetsku, pa samim tim i srpsku privredu.

Kako da račun za struju umanjite za čak 20 odsto? Tajni znak na vašem frižideru koji štedi novac

Koliko košta servis klime? Cene su skočile, stručnjaci otkrivaju do kada morate da završite posao