Savić: Ne moramo da snižavamo kamate da bismo podstakli privedu, kao što mora Evropa

Ne moramo da snižavamo kamate da bismo podstakli investicije i privrednu aktivnost, što Evropa mora da radi zato što ima praktično nultu stopu inflacije, izjavio je danas profesor Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju Nebojša Savić.  

Kako kaže, proizvodi koji su najviše poskupeli su oni koji najviše menjaju standard i koji imaju nisku elastičnost tražnje.

Još jedan namet građanima: Porez na imovinu u 2025. godini povećan do 30 odsto

Kako uštedeti što više novca u novoj godini: Praktični saveti da vam pare ostanu u kući

"Najviše su poskupeli proizvodi koji najviše utiču na standard. Vi možete da se odreknete skupih proizvoda  u kriznim vremenima, ali Hrana ima nisku elastičnost tražnje. Ne možete da se prilagodite, odnosno ne možete da ne jedete, ali zato možete da vozite stari automobil, rekao je Savić za RTS.

Kako kaže, da bismo došli do pobede zvane niska inflacija, ne smemo  da "popuštamo dizgine". 

Narodna banka Srbije zadržala je referentu kamatnu stopu na 5,75 odsto, četvrti mesec zaredom. Taj potez dolazi u periodu kada inflacija u Srbiji nastavlja da se kreće u granicama cilja, ali je i dalje bliža gornjoj granici.

Takođe, godišnja inflacija u evrozoni preliminarno je porasla na 2,4 odsto i u decembru je ubrzala, ali je prethodno Evropska centralna banka snizila referentnu kamatnu stopu za četvrtinu procentnog poena.

Savić je rekao da je u novije vreme počelo svojevrsno "klađenje“ - nagađenje pred odluke centralnih banaka, ne samo kod nas nego i u svetu, pa analitičari predviđaju.

"Ključ je da se takve odluke donose na bazi podataka. Znači, kad sve složite, kad imate na stolu, onda donosite tu odluku. Želje jednih su da kamate padaju, oni koji su zaduženi, a želje onih koji štede su da kamate rastu, da imaju veći prinos", objašnjava Savić.

Dodaje da smo izašli iz zone visoke inflacije i da je u evrozoni  porasla stopa inflacije.

"To je nešto što ukazuje na svu kompleksnost i složenost obaranja ove inflacije. Generalno, svet i mi, izašli smo iz zone visoke inflacije. U Evropi je ona sad nešto preko dva odsto, dakle iznad tog cilja. Kod nas je u granicama, četiri-pet meseci", rekao je Savić.

Prema njegovim rečima, cela priča je kako zadržati opadajući trend, da se ostane u koridoru. To je, kako kaže, komplikovano jer svi nastoje da svoje pozicije postave na startnu poziciju.

"Onda moraju malo da se povećavaju plate, to je i u Evropi i kod nas. A kad se povećaju plate, onda preduzetnici da ne bi izgubili na profitu, podižu malo cene i to je jedna igra u kojoj treba konačno da dođemo do pobede", napominje Savić.

U Srbiji sve više ljudi plaća putem QR koda: Uskoro prenos novca i preko "vajbera"

Odgovarajući na pitanje da li to znači padanje kamatnih stopa, Savić kaže da će i toga biti, ali postepeno, pažljivo, da se ne bi dešavalo da inflacija ponovo krene, a cela priča je u tome da moramo biti strpljivi i malo manje gramzivi. ističe da je razlika u stopi rasta u Evropi i kod nas, u kretanju privredne aktivnosti.

"Ako je kamata viša, onda je manja dostupnost kreditima, što može da se odrazi na privrednu aktivnost. Mi imamo visok rast, jedan od najvećih u Evropi, ili najveći u Evropi, 3,9 odsto prošle godine, 3,8 odsto pretprošle godine", navodi Savić.

Objašnjava da je u toj igri najvažnije da nemamo nagle iskorake, da nam inflacija ponovo ne krene, kao što se desilo u Evropi sada. Ističe da su poskupeli kafa i čokolada, ali to su uvozni proizvodi od kojih se niko od nas ne odriče.

"Volimo i čokoladu i kafu. A onda imali smo ono što je klimatski izazvano. Imali smo sušu u prošloj godini, pad poljoprivredne proizvodnje. To je izazvalo rast prehrambenih cena, a prehrambene cene, odnosno cene hrane, su najvažnije za pitanje životnog standarda", objašnjava Savić.

Dodao je da je globalno, u svetu, došlo  do naglog rasta cena prehrambenih proizvoda, cena hrane.

"To utiče najviše na životni standard. Kad odemo u samoposlugu, vidimo šta se dešava sa tim cenama", naveo je Savić.

Savić je rekao da nemamo uspostavljene potpuno jasne tržišne strukture na tržištu tih proizvoda, jer imamo monopole. Navodi da se još uvek iščekuju izveštaji Komisije za zaštitu konkurencije.

"Neće jedan potez rešiti, ali će biti dobar signal. Svi učesnici na tržištu ne žele da se odreknu svoje pozicije. Narod traži povećanje plata, što je logično da bi se zaštitilo standard. I niko ne želi da se odrekne ni čokolade, a država bi trebalo da se više pozabavi problemom klimatskih i ekoloških stvari", kaže Savić.

Smatra da je domaća poljoprivreda izložena klimatskim promenama.

"Imate izgrađene kanale za odvodnjavanje i navodnjavanje. Vidite sad u Kaliforniji šta se desilo. Oni imaju kanale, imaju rezervoare koji su bili prazni. Neko je rekao - ne treba. Znači, hajde da probamo da i tuđa iskustva koristimo", istakao je Savić.

Dodaje da moramo biti spremni za situaciju kada dođe do toga da je, na primer, suša. Naveo je da se prošle godine dogodila suša koja je naglo povisila cene voća i povrća.

Objašnjava da jedna trećina inflacije bude uvezena i da je teško reći tačno koliko mogu da se preliju efekti inflacije iz EU na Srbiju.

"Mi imamo generalno manji uticaj spoljnih faktora na inflaciju. Ranije je spoljni faktor bio više od 70 odsto kada je počeo rat u Ukrajini. Sad je ta situacija znatno bolja. Ja mislim da je strpljenje ključna stvar i dobro je to što radi Narodna banka", kaže on.

Dodaje da bi bilo dobro da stopa rasta u ovoj godini bude 4,5 odsto.

Godina izazova i neizvesnosti: Ekonomisti za UNU analiziraju kakva je godina pred nama

NBS zadržala referentnu kamatnu stopu na nivou od 5,75 odsto