Spoljnotrgovinska razmena Srbije porasla za trećinu u odnosu na 2021.

Prošlogodišnja spoljnotrgovinska robna razmena Srbije iznosila je 66,6 milijardi evra i bila je veća za 31,1 odsto u odnosu na 2021. godinu, objavio je danas Republički zavod za statistiku.

Porasli i izvoz i uvoz

Izvoz je porastao za 26,3 odsto i iznosio 27,6 milijardi evra a uvoz je povećan za 34,8 odsto i iznosio je 39 milijardi evra.

Deficit je iznosio 11,4 milijarde evra, što je za 61,1 odsto više u odnosu na 2021. godinu, a pokrivenost uvoza izvozom iznosila je 70,6 odsto i bila je manja od pokrivenosti godinu dana ranije  kada je iznosila 75,6 procenata.

Izraženo u dolarima spoljnotrgovinska razmena je iznosila 70,2 milijarde što je 17,0 odsto više u odnosu na 2021. godinu.

Izvezeno je robe u vrednosti od 29 milijardi dolara, što čini rast od 12,4 odsto u odnosu na prethodnu godinu, a uvezeno robe u vrednosti od 41,1 milijardu ili za 20,4 odsto više nego godinu dana ranije.

Deficit je iznosio 12 milijardi dolara, što čini povećanje od 44,9 odsto u odnosu na 2021. godinu.

Posmatrano regionalno, najveće učešće u izvozu Srbije imala je Vojvodina, 33,6 odsto, a sledi Beogradski region sa 23,3 odsto, dok je najveće učešće u uvozu imao Beogradski region, 42,0 odsto i Vojvodina sa 33,8 procenata.

Najveća razmena za zemljama sa kojima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini

U izvozu su najviše bili zastupljeni proizvodi za reprodukciju, zatim roba za široku potrošnju, te oprema, a u uvozu su preovlađivali proizvodi za reprodukciju, zatim roba za široku potrošnju, pa  oprema.

Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini a 58,7odsto ukupne razmene obavljeno je sa zemljama članicama Evropske unije. 

Naš drugi po važnosti partner su bile zemlje CEFTA, sa kojima imamo suficit u razmeni od 2,4 milijarde dolara, koji je rezultat uglavnom izvoza električne energije, žitarica i proizvoda od njih, nafte i naftnih derivata, gvožđa i čelika i pića. 

Posmatrano pojedinačno po zemljama, najveći suficit u razmeni ostvaren je sa Crnom Gorom, zatim sa Bosnom i Hercegovinom i Severnom Makedonijom.