Srpska privreda uhvatila zamajac: Razmena robe sa zemljama EU skoro 60 odsto u prvih devet meseci

Svaki poremećaj na evropskim tržištima neminovno se odražava na privredu Srbije, pa bi izreka "Kad Amerika kine, ceo svet se prehladi", u slučaju Srbije mogla da glasi "Kad Evropa kine, Srbija se razboli", piše danas Demostat.

Prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS) robna razmena Srbije sa zemljama Evropske unije iznosila je skoro 60 odsto (59,5) u prvih devet meseci ove godine.

Srpska privreda je zaključno sa oktobrom, uprkos složenim okolnostima, uspela da poveća izvoz robe za 7,2 odsto, gledano u dinarima, ali je to i dalje manje od inflacije u Srbiji. U isto vreme, uvoz je smanjen za 4,3 odsto.

Najveće izvozno tržište za srpsku robu je Nemačka u koju smo u prvih 10 meseci poslali 3,6 milijardi evra robe, zatim BiH sa 1,67 milijardi, Italija sa 1,5 milijardu, Mađarska sa 1,4 i Rumunija sa 1,27 milijardi evra.

S druge strane, u uvozu dominiraju takođe Nemačka koja je u Srbiji prodala robu vrednu četiri milijarde evra, Kina 3,7, Italija 2,2, Turska 1,4 i Rusija 1,39 milijardi evra.

Najveći suficit u međusobnoj trgovini Srbija ostvaruje sa Crnom Gorom u koju prevashodno izvozi struju i lekove, a iz nje uvozi takođe struju i sušeno meso.

I sa nekim od zemalja EU Srbija ima suficit, što znači da u njih izvozi više nego što iz njih izvozi, pa je tako plus u trgovini zabeležen sa Rumunijom, Slovačkom, Hrvatskom, Švedskom, Češkom, Bugarskom i Mađarskom, ali i sa zemljama poput Velike Britanije, Moldavije i Severne Makedonije.

Manjak u trgovini prevashodno je prisutan u razmeni s Kinom, i to najviše zbog uvoza telefona i laptopova, ali i sa Turskom, Italijom, Irakom, Rusijom, Nemačkom, Belgijom, Norveškom, Austrijom, Holandijom, Slovenijom, Grčkom itd.

Podaci RZS za prvih devet meseci ove godine, pokazuju da prvih 20 najvećih spoljnotrgovinskih partnera čine 79,4 odsto ukupne spoljne razmene Srbije. Od toga, Srbija je u devet evropskih zemalja izvezla više nego što je iz njih uvezla, a ukupan suficit bio je 2,8 milijardi evra, a samo sa Crnom Gorom plus je bio 825,2 miliona evra.

Deficit od ukupno 5,8 milijardi evra Srbija je imala sa 11 zemalja, od čega samo Kina čini skoro polovinu ukupnog minusa - 2,5 milijarde evra, a Turska, iz koje uglavnom uvozimo metale i električnu opremu još 866 miliona evra.

Na promene u odnosu izvoza i uvoza ove godine u najvećoj meri je uticao oporavak EPS od havarije tokom zime 2021/2022 godine, kao i normalizovanje cena struje na svetskim tržištima, zbog čega je izvoz struje u prvih devet meseci ove godine porastao za 89,3 odsto, dok je uvoz pao 51 odsto.

U drugom smeru delovao je agrar, budući da je zabeležen pad izvoza poljoprivrednih proizvoda za 33,1 odsto, a rast uvoza za 12,9 procenata.