Visoka otkupna cena i loša strategija: Crveno zlato ostalo u hladnjačama malinara

Iako je otkupna cena prošle godine dosezala i vrtoglavih 500 dinara, na lageru je malinarima ostala velika količina neprodatih malina. Procenjuje se da će do početka sledeće sezone berbe ostati oko 40.000 tona neprodate maline.

Otkupna cena bila rekordna, prodaja manja

Da je u pitanju pre svega posledica loše strategije, kaže i Jasminka Milivojević, profesorka Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu, prenosi RTS.

 "Uglavnom smo se borili za formiranje otkupne cene, a nismo govorili o stanju u zasadima i potrebi za unapređenja znanja proizvođača. Zasadi nam nisu u dobrom stanju, imamo sve niže prinose, a očekujemo sve više cene", ističe Milivojevićeva i dodaje da je u ovom trenutku najveći problem što ima dugovanja od 60 odsto prema proizvođačima po pitanju naplate otkupljene maline.

Prema njenim rečima, među proizvođačima postoje oni koji su naplatili potpuno vrednost prodate maline od hladnjačara, a ima i onih koji su naplatili 50 odsto i ima onih koji nisu ništa naplatili.

"Hladnjače koje nisu uspele da podmire dugovanja prema proizvođačima su u veoma teškoj situaciji. Ovo rešavanje sa kreditima je možda neko privremeno rešenje. Sva dalja rešavanja zavise od svetskog tržišta i prodaje maline i od mogućnosti da proizvođači naplate dugovanja", kaže Milivojevićeva.

Ističe da je procena da proizvođači koji su naplatili deo duga imaju već radove u malinjacima, jer moraju da idu dalje.

"Ovi koji nisu ništa naplatili imaju problem, jer nemaju početna sredstva za ulaganja u ovu sezonu", navodi Milivojevićeva.

Visoke izvozne cene oterale kupce

Uvek je, dodaje, postojala potreba kod proizvođača da se podigne otkupna cena.

Ukazuje da smo delimično izgubili procentualni deo tržišta sa visokom izvoznom cenom.

"Nemačka je do prošle godine bila najveći kupac naše maline, sa četrdeset do pedeset hiljada tona godišnje. Ove godine je prodato svega četiri do pet hiljada tona. I neka druga tržišta koja su kupovala redovno našu malinu, kao Švedska, značajno su smanjila količine, svega 600 do 700 tona je do sada izvezeno. Takođe, Japan, Engleska, Francuska. Malo je interesovanje za izvoz naše maline prema tim zemljama, jer je kupovna moć stanovništva smanjena, a nude se i jeftiniji proizvodi iz drugih zemalja – Poljske, Ukrajine, Maroka", napominje Milivojevićeva.

Na pitanje zašto smo imali 30 odsto manji rod 2021. godine nego prethodne, Milivojevićeva navodi da, analizom stanja u zasadima, uzorkom je obuhvaćeno 400 hektara zasada maline i da je na toj površini na 111 hektara, ili na 27 odsto, ustanovljeno sušenje izdanaka maline, što se povezuje sa nekvalitetnim sadnim materijalom, odsustvom sistema za navodnjavanje, lošom pripremom zemljišta.

Nesertifikovani sadni materijal

Na pitanje zašto se kupuje nesertifikovani sadni materijal, Milivojevićeva napominje da je u razgovoru sa proizvođačima shvatila da to smatraju troškom i da osećaju nesigurnost kada su u pitanju subvencije.

"Onda se opredeljuju da sami umnožavaju sadnice. Time se utiče i na širenje patogena, jako je loše stanje i po pitanju kontrole primene pesticida, i tu moramo puno da radimo", ukazuje Milivojevićeva.

Navodi da je minimalni prinos koji bi bio faktor rentabilnosti osam do devet tona, iako postoje zasadi koji postiži prinos od 22 tone po hektaru.

"Prosek nam je vrlo nizak, rekla bih ispod tačke rentabilnosti", kaže Milivojevićeva.

Smatra da nemamo kulturu potrošnje maline i da ne shvatamo značaj tog voća u ishrani.

"Mi 95 odsto izvezemo u smrznutom stanju, svega tri do četiri odsto se plasira na domaće tržište", ističe Milivojevićeva.

Napominje da bi malinu trebalo uvesti u sistem školske užine i da tako izgradimo svest stanovništva.