Sudbina srpskih stočara: Mleko od kojeg godinama žive više nemaju kome da prodaju

Kažu "ko radi - ne boji se gladi", ali se čini da nije uvek tako. Srpski stočari poslednjih dana prosipaju mleko, jer neće imati kome da ga prodaju. Mlekare od danas ne otkupljuju mleko od više od 40 proizvođača.

Upravo ti ljudi se ipak boje gladi, jer im rezultat njihovog rada bespovratno propada. Ekipa televizije UNA je, baš iz tog razloga, obišla jedno domaćinstvo u Badovincima.

U dvorište porodice Pajić, čini se, poslednji put ulazi kamion za preuzimanje mleka, od kojeg već godinama živi to četvoročlano domaćinstvo.

"Danas nije trebalo da ide mleko. Ja sam zvao, rekao sam da moraju da ispoštuju ugovor 15 dana. Za 15 dana će jednostavno prestati otkup od mlekara", kaže za UNU Milan Pajić iz Udruženja proizvođača mleka "Naše mleko". A onda će, kao i svi drugi stočari, morati da ga prosipa.

"Vi nemate tu mnogo izbora. Danas sam mogao u laktofrizu da ostavim 200 litara, ostalo bi morao da prospem. To bi moglo da izdrži do sutra, ali sta ćemo dalje. I ustvari, ja ne znam za 15 dana šta ce se desiti?"

Mlekare otkazuju kupovinu uz obrazloženje da ima viška mleka. Dnevno, od svojih osamdesetak grla, Milan dobije oko 600 litara mleka.

"Oko 250.000 godišnje. Jednostavno, mleko koliko vidim u Srbiji više ne treba. Idemo na mleko iz uvoza, a mleka nemamo dovoljno ni dalje za naše poterbe što se tiče naše proizvodnje. To što imamo to smo nabavaljalii, ako smo nabaljali, i to znamo kako."

Stara poslovica kaže da ko radi – ne boji se gladi, a Milan koji zaista ozbiljno radi na to odgovara:

"Sad je drugo. Ovaj ko radi ostaće gladan, a ovi što otimaju oni se ne boje gladi!"

Od proizvodnje mleka se polako odustaje, a mnogi stočari odlučuju da prodaju svoja stada. Oni koji još imaju volje i nade samo žele – stabilno tržište.

"Nije nama potrebna ni premija, ni davanje po grlu, ništa – samo da se plati naša proizvodnja. A ministarstvo, država, vlada, ko hoće, neka stimuliše građane. Neka da premiju vama kao potrošačima, neka vam skida cenu. Nama neka plati koliko nam sleduje za naš rad i trud. A sve ostalo – ne mora nam ništa dati", zaključuje naš sagovornik.

Pajići i svi ostali stočari rade 365 dana u godini. Vreme prolazi, mleko teče – ali u đubre. I, nisu optimistični da će situacija biti mnogo bolje. Ali, ne odustaju...