Sukob na Bliskom istoku potresa tržišta: Mijušković za UNU objašnjava koliko je Srbija ekonomski ugrožena
Profesor Veljko Mijušković za UNU objašnjava kako sukob na Bliskom istoku utiče na berze, cenu nafte i ekonomiju Evrope
Autor: Anja Akšamović
05.03.2026. 21:50
Podeli:
Sukob na Bliskom istoku ne unosi nemire samo na političkoj već i na ekonomskoj sceni. Dok svet prati nalete raketa, ekonomisti upozoravaju da bi posledice mogle da budu globalne.
Koliko je ugrožena svetska, a koliko evropska ekonomija? O tome razgovaramo sa profesorom Ekonomskog fakulteta Veljkom Mijuškovićem.
On ističe da će ključni faktor biti trajanje sukoba.
"Ukoliko situacija bude kratkog trajanja, kako najavljuje američki predsednik, poremećaji na tržištima biće privremeni. Međutim, ukoliko dođe do blokade Ormuskog moreuza, to može izazvati psihološki nemir na berzama, ali i realne nestašice nafte", rekao je Mijušković za UNU.
Prema njegovim rečima, kroz Ormuski moreuz svakodnevno prolazi između 20 i 21 milion barela nafte, a alternativne rute ne mogu u potpunosti da nadoknade te količine. U slučaju dugotrajnog poremećaja moglo bi doći do rasta cena nafte zbog disbalansa između ponude i tražnje.
"Cena nafte trenutno se kreće oko 90 dolara po barelu i približava se psihološkoj granici od 100 dolara. Pojedini analitičari čak procenjuju da bi mogla da dostigne i 120 dolara", naveo je on.
Mijušković ističe da Srbija trenutno nije direktno pogođena, jer nije uključena ni u proizvodnju ni u transport nafte u regionu sukoba. Ipak, kao otvorena ekonomija, Srbija može osetiti posledice kroz ekonomska kretanja u Evropi.
"Ukoliko se Evropa intenzivnije uključi u sukob, evropska ekonomija bi mogla da pretrpi ozbiljnije posledice, a samim tim i ekonomija Srbije", upozorio je.
Govoreći o mogućoj novoj fazi ekonomske fragmentacije u svetu, Mijušković smatra da Srbija treba da nastavi dosadašnju ekonomsku politiku.
"Srbija treba da nastavi politiku ekonomskog balansa i neutralnosti. Svako svrstavanje na jednu ili drugu stranu može kratkoročno doneti određene koristi, ali dugoročno nosi i značajne rizike", naveo je sagovornik.
Mijušković dodaje da posledice ovakvih globalnih kriza ne moraju nužno biti samo negativne.
"Predznak nije unapred definisan. To znači da možemo imati i pozitivne efekte. Na primer, moguće je da dođe do dislociranja pojedinih proizvodnih kapaciteta iz kritičnih područja, kakvo je Bliski istok, ka regionima koji su stabilniji i bezbedniji, kao što je slučaj sa Srbijom", rekao je on za UNU.
Ipak, naglašava da postoje i potencijalno negativne posledice, ali da je važno da država prepozna prilike koje se u takvim okolnostima mogu otvoriti.
"Implikacije mogu biti i negativne, ali važno je da posmatramo koje opcije možemo da iskoristimo kao zemlja", zaključio je Mijušković.
NAPOMENA: Komentarisanje vesti na portalu UNA.RS je anonimno, a registracija nije potrebna. Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni. Komentari odražavaju stavove isključivo njihovih autora, koji zbog govora mržnje mogu biti i krivično gonjeni. Kao čitatelj prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa Vašim načelima i uverenjima. Nije dozvoljeno postavljanje linkova i promovisanjedrugih sajtova kroz komentare.
Svaki korisnik pre pisanja komentara mora se upoznati sa Pravilima i uslovima korišćenja komentara. Slanjem komentara prihvatate Politiku privatnosti.
