Zašto je gorivo u Nemačkoj mnogo skuplje nego u ostatku EU? Političari krive naftne kompanije

Zbog eskalacije rata u Iranu cene goriva porasle su širom Evrope, ali Nemačka je pogođena znatno teže od većine. Cena benzina tamo je poslednjih nedelja skočila za skoro 5 odsto, što je osetno iznad proseka Evropske unije.

Razlika u odnosu na susedne zemlje je velika. 

Cene nafte porasle za 40 odsto od početka sukoba na Bliskom istoku: Danas zabeležen novi skok

Šta će biti sa cenama nafte? Ministarstvo finansija SAD nema planove da interveniše

Cene u Nemačkoj znatno iznad proseka EU

U Francuskoj i Austriji cene su porasle za oko 2 odsto, u Estoniji za 3,6, a u Luksemburgu za 3,5 posto, dok su Slovačka i Mađarska zabeležile porast od samo 0,1 odsto.

Evropska komisija, koja nedeljno objavljuje podatke u svom Biltenu o nafti, istakla je posebno strm porast cena u Nemačkoj, Holandiji, Danskoj i Finskoj.

Holanđani trenutno plaćaju najskuplji benzin u Evropi, s prosečnom cenom od 2,17 evra po litru prošle nedelje. Nemačka je odmah iza sa 2,08 evra, a Finska je takođe u gornjem cenovnom rangu, poznata po skupom dizelu i benzinu.

Zašto su cene toliko različite?

Najveći uzrok razlika leži u nacionalnim poreskim i carinskim sistemima. 

Nemačka tradicionalno nameće više poreze na energiju iz fosilnih goriva, delom iz ekoloških razloga, a delom za finansiranje infrastrukture. Takođe naplaćuje i emisije CO2, što ulazi u ukupni trošak. 

Posledica je da Nemci automatski plaćaju više svaki put kad cene sirove nafte porastu. U mnogim drugim evropskim zemljama PDV te naknade za naftu i CO2 strukturno su niže.

Nemačka vlada ipak smatra da je nedavni skok cena nerazmeran pa je osnovala koalicionu radnu grupu kako bi istražila šta se može naučiti od partnera iz EU. 

Stigle nove procene o inflaciji: Oglasila se NBS - šta nas čeka do 2029. godine?

Neke zemlje već su preduzele mere. Hrvatska i Mađarska uvele su gornje granice cena na benzinskim pumpama.

U Hrvatskoj su cene prvo porasle za oko četiri centa po litru, no ograničenje će sprečiti dalja poskupljenja pa će cene biti fiksirane na 1,50 evra po litru od 23. marta. 

U Mađarskoj je cena benzina ograničena na 1,51 evro, a dizela na 1,59 evra, iako se mera odnosi samo na stanovnike, što znači da turisti sa stranim registarskim oznakama plaćaju višu cenu.

U Austriji se primenjuje drugačije pravilo: benzinske stanice smeju da podignu cene samo jednom dnevno, tačno u podne. S druge strane, sniženja su moguća u bilo kom trenutku. Time situacija postaje preglednija i transparentnija, međutim, upitno je da li to zaista dovodi do nižih cena benzina.

Ministarka: Cene brzo rastu, sporo se smanjuju

Ministarka privrede Katerina Rajhe kritikovala je naftne kompanije jer cene goriva brzo rastu s porastom cena sirovina, ali se sporo smanjuju kada sirovine pojeftine. Izjavila je da vlada želi da "razbije taj mehanizam".

Predložila je da se benzinskim stanicama ograniči podizanje cena na jednom dnevno. 

Vožnja je deo svakodnevice za većinu Nemaca koji automobilom putuju na posao, u kupovinu i voze decu u školu, i zato raste pritisak na vladu da deluje.

Cene divljaju u Americi: Benzin skočio za 24 odsto, nafta 100 dolara po barelu

Radna grupa, sazvana kao odgovor na krizu, sastala se u ponedeljak pod predsedanjem Sepa Milera, koji je nakon sastanka optužio naftne kompanije za "nabijanje cena". Sastanak je rezultirao oštrim kritikama poslovnih praksi u industriji.

Nova studija koju citira Handelsblatt otkrila je da naftne kompanije redovno koriste krize za brzo podizanje cena.

Berlinski profesor ekonomije Ferdinand Fihtner zaključio je da se najnoviji skok cena ne može objasniti isključivo rastom cena sirove nafte. 

"Ovde se ubiru zaista visoki profiti", rekao je Fihtner za novine.

Naftna industrija odbacuje optužbe

Sastanku radne grupe prisustvovali su lideri nemačkih filijala BP-a i Shella, predsednik Savezne kancelarije za kartele Andreas Munt, kao i predstavnici industrijskih udruženja, potrošačkih udruženja i auto-kluba ADAC.

Zašto dizel poskupljuje brže od benzina? Jedan razlog je ključan

Naftna industrija odbacila je optužbe. Kristijan Kišen, glavni direktor trgovačkog udruženja za goriva i energiju, rekao je da se marže nisu menjale od početka rata u Iranu i kritikovao je planirano pooštravanje antimonopolskih zakona.

Nekoliko industrijskih tela, među kojima su Savezno udruženje slobodnih benzinskih stanica, Udruženje za goriva i energiju, kao i Centralno udruženje delatnosti benzinskih stanica, takođe je upozorilo na političko uplitanje u formiranje cena po austrijskom modelu.

U zajedničkoj izjavi istakli su da više od polovine cene goriva čine porezi i naknade. 

"Ako želite trajno da snizite cene goriva, morate razgovarati o državnim davanjima koja čine deo cene, a ne o mešanju u tržišno takmičenje", stoji u izjavi, čime se odgovornost direktno prebacuje na saveznu vladu.

Crne predikcije iz Rusije: "Cene gasa će biti 100 odsto veće od ranijih predviđanja"

Đedović Handanović: Srbija se priprema za primenu zelenog vodonika u industriji i transportu