Bez ruskog gasa uprkos krizi: Cene rastu - da li će biti dovoljno energije za Evropu?

U Evropskoj uniji upozoravaju - sa posledicama rata na Bliskom istoku suočavaćemo se godinma a ukoliko sukob na Bliskom istoku potraje, moguće su i nestašice goriva.

Ipak, Brisel ne odustaje od zabrane uvoza i ruskog gasa. Od 26. aprila na snazi je prva zabrana - sa Rusima nema više sklapanja kratkoročnih ugovora za tečni gas LNG. To fazno gasno odricanje od Rusije za sada ne važi za tranzit kroz treće zemlje uključujući i Srbiju. Evropska komisija usvojila je i nove mere za ublažavnje energetske krize.

Oporavak nafte za sedam dana? Irak spreman da pokrene proizvodnju čim se otvori Ormuski moreuz

NIS stabilan i u krizi: Neto dobit 2,8 milijardi dinara, najviše ulagano u proizvodnju nafte

"Od ukupne potrošnje energije u Evropskoj uniji, oko 57 odsto čine uvozna fosilna goriva, a trošak njihovog uvoza prošle godine iznosio je oko 340 milijardi evra. Samo u periodu od marta do aprila, zbog rata u Iranu, ti troškovi su povećani za 26 milijardi evra, što, kako se ocenjuje, snažno utiče na ekonomije zemalja članica", rekao je za RTS Gligo Vuković, programski menadžer za energetiku u Delegaciji Evropske unije u Srbiji.  

Zbog toga je Evropska unija usvojila dodatne mere za stabilizaciju energetskog tržišta.

"Što se tiče same nafte, najviše je urađeno oslobađanjem iz obaveznih rezervi. Koordinisano sa Međunarodnom komiijomm za energetiku, na tržište je pušteno ukupno 400 miliona barela nafte, od čega su zemlje Evropske unije doprinele sa oko 20 odsto“, navodi Vuković.

Ističe da je sličnu meru primenila i Srbija - najpre je iz rezervi pušteno 40.000 tona nafte, a zatim je doneta odluka da se oslobodi još 30.000 tona.

Rusija povećala izvoz gasa ka Evropi za sedam odsto: Turski tok radi punom parom

Zajednička nabavka gasa i punjenje skladišta

Evropska unija priprema punjenje skladišta gasa preko zajedničke platforme za nabavku, na čemu Brisel posebno insistira.

Cilj je, kako kaže, da se ponuda i tražnja objedine na jednom mestu i da se koordinisanom kupovinom utiče na cene.

"Bitno je napomenuti da i ‘Srbijagas’ učestvuje na toj platformi, kao i druge zemlje Evropske unije. Pokušava se diverzifikacijom ruta i izvora snabdevanja što više uticati na tržište, da ne dođe do naglog skoka cena", kaže Vuković.

Posebno ukazuje na rast značaja tečnog prirodnog gasa LNG.

"Pre rata u Ukrajini, udeo LNG-a u potrošnji gasa u EU bio je oko 25 odsto, dok je sada veći od 40, odnosno 45 odsto", rekao je.

Prema njegovim rečima, popunjenost skladišta u Evropskoj uniji trenutno je oko 30 odsto, ali je u pojedinim velikim zemljama znatno niža.

"U Nemačkoj je ispod 30 odsto, a u Holandiji čak ispod 10 odsto. Cilj EU je da do grejne sezone skladišta budu popunjena 80 odsto, prošle godine je bilo 90 odsto. Skladišta su izuzetno važna za Evropsku uniju, jer tokom zimskog perioda čak 35 odsto potrošnje dolazi iz skladišta", naglašava on.

Evropa u mraku: Niko ne zna koliko goriva zaista imamo, prete nestašice zbog rata u Iranu

Cene gasa i odricanje od ruskog energenta

Cene gasa su, navodi, do kraja februara bile oko 30 evra po megavat-satu, ali su posle početka rata u Ukrajini naglo porasle na oko 60 evra. Trenutno su, prema njegovim rečima, na nivou od 46 do 47 evra po megavat-satu.

"To je dosta i sigurno utiče na ekonomiju i vrši pritisak na inflaciju", istkao je Vuković.

Uprkos krizi, Evropska unija ne odustaje od zabrane ruskih energenata

Od 26. aprila više nema sklapanja kratkoročnih ugovora za LNG, dok je predviđeno da od 17. juna 2026. prestane uvoz gasa po kratkoročnim ugovorima preko gasovoda. Dugoročni ugovori trebalo bi da budu okončani do 30. septembra 2027. godine, uz moguću fleksibilnost do kraja novembra, u zavisnosti od stanja na tržištu.

Udeo ruskog gasa na tržištu EU u 2025. godini bio je 12,5 odsto, a očekuje se da ove godine padne ispod 10 odsto.

"Očekuje se da će udeo biti praktično nula do kraja 2027. godine", rekao je Vuković.

Rešenje za NIS na pomolu: Vučić najavio ključni datum do kada se očekuje odluka

Štednja, efikasnost i nove tehnologije

Evropska unija će, kako se ocenjuje, pokušati da nedostajuće količine nadomesti iz drugih izvora, ali i ulaganjem u obnovljive izvore energije i energetsku efikasnost.

"To je ozbiljan i težak put sa mnogo izazova, ali Evropska unija od tog puta sigurno neće odustati", ističe sagovornik.

Prema njegovim rečima, kratkoročne mere odnose se pre svega na štednju, dok dugoročne podrazumevaju smanjenje potrošnje gasa i fosilnih goriva, veća ulaganja u obnovljive izvore, skladištenje energije i elektrifikaciju.

Posebna pažnja biće usmerena na zaštitu najugroženijih potrošača.

"Razmišlja se o vaučerima za oblast energetike, posebnim socijalnim tarifama za socijalno ugrožene kategorije stanovništva i merama kao što je smanjenje PDV-a za proizvode koji doprinose energetskoj efikasnosti - solarne panele, toplotne pumpe i nove tehnologije", objašnjava on.

Ocenjuje da je energetska kriza upozorenje da se mora štedeti energija, ali i dugoročno ulagati u efikasnije uređaje i tehnologije.

"Energetska efikasnost je dugoročno najisplativija mera. Mora se ulagati u nove tehnologije i nove uređaje da bi se smanjila potrošnja", zaključio je Vuković.

Alarmantno na tržištu: Cena nafte nezadrživo raste, država interveniše dok god ima zaliha

Vučić o NIS-u i rezervama: "Trošimo sve više, tražimo rešenje sa Mađarima"