Nova ekološka pravila za srpske kompanije koje izvoze u EU: Dodatni porez zbog ugljen-dioksida

Evropska unija nastavlja put potpune dekarbonizacije. Tom putu, sada su prinuđene da se pridruže i srpske kompanije koje izvoze u zemlje Unije.

U naredne dve i po godine moraće da prijavljuju emisiju ugljen-dioksida koji se oslobađa prilikom proizvodnje, a potom i da plaćaju dodatan porez ukoliko prekorače dozvoljene granice.

Za pojedine kompanije koje uvoze proizvode u Evropsku uniju, a posluju van njenih granica, od 1. oktobra važe nova ekološka pravila. Proizvođači električne energije, đubriva, cementa, gvožđa i slično, moraće da podnese redovne izveštaje o tome koliko se ugljen-dioksida oslobađa prilikom njihove proizvodnje.

Za šabačku Eliksir Zorku, koja najveći deo đubriva izvozi u Evropsku uniju, to iziskuje dodatne troškove. 

"Sam proces funkcioniše tako što moraju da se urade analize ugljeničnom otiska pune proizvodnje određenog proizvoda i to da bi moglo da se izvesti prema Evropskoj komisiji takođe svi ti izveštaju moraju da budu validirani i tu radimo sa revizorskim kompanijama", kaže Nenad Ristić, inženjer Eliksir Zorka.

Za sada je dovoljan izveštaj, nezavisno od količine emitovanog ugljen-dioksida. Ipak, sav višak ugljen-dioksida koji se oslobađa prilikom proizvodnje ovog đubriva, od 1. januara 2026. godine biće dodatno oporezovan.

Sve je to u cilju smanjenja efekta staklene bašte, gde važnu ulogu igra ugljen-dioksid. Ideja Evropske unije je da se ugljenički otisak smanji i na teritoriji zemalja koje nisu članice.

U Eliksiru kažu da su svesni šta sledi i da se već prilagođavaju evropskim regulativama.

"Mi takođe radimo na obnovljivim izvorima energije, a radimo i na alternativnim izvorima energije kako bismo uspeli da dekarbonizujemo proizvodnju struje i toplotne energije za naše procese koji opterećuju emisiono naše proizvode", priča Ristić.

Srbija je među liderima u regionu po emisiji ugljen-dioksida. Oko 70 odsto električne energije proizvodi se iz uglja, navodi se u izveštajima energetskog bilansa. Podaci Agencije za zaštitu životne sredine pokazuju da je ugljen-dioksid ubedljivo najviše utiče na klimatske promene. Nije daleko 2026. godina, a srpske kompanije, privatne i državne, ili će se prilagoditi evropskoj regulativi ili plaćati dodatne troškove.

Šta čeka privrednike?

Advokat Bogdan Gecić kaže da je u EU objavljena uredba koja daje jasne rokove i pravila kako će se raditi prvi izveštaji. Navodi da za srpsku privredu bitno da od 1. oktobra budu u pripravnosti (za šest sektora), a kompanije sposobne da za CO2 otisak skupe podatke koliki je u procesu proizvodnje oslobođeno CO2.

Izveštaj se radi za poslednji kvartal godine, a predaje se krajem januara naredne godine, kada se prilaže prilikom izvoza.

"Ovo je najveća promena slobodnog trgovinskog režima za Zapadni Balkan od kada je počeo postupak stabilizacije i pridruživanja", naveo je Gecić.

Dodaje da je ovo prva i revolucionarna carina koju EU uvodi na svojoj granici, gde oporezuje, carini robu koja je u svojoj proizvodnji koristila, odnosno oslobađala CO2.

'Zelena' budućnost Srbije: Ulaganja u vetar i sunce premašuju milijardu evra

"Jedan razlog za to je ekološki, da se vodi računa o zaštiti životne sredine, a drugi je da izjednače poziciju svoje industrije sa uvozničkom. U EU je 2005. godine uveden sistem oporezivanja kojim sve firme plaćaju, imaju dodatne troškove, zbog emisije u proizvodnji u određenim sektorima. Evropske kompanije su tako imale veće troškove proizvodnje nego uvoznici. Ideja ove carine je da izjednači domaću proizvodnju sa onom koje nemaju namete na CO2", objasnio je on.

Kompanije koje izvoze u EU imaju tranzicioni period do 2026. godine da sakupljaju podatke, kako bi EU na osnovu toga donela carinsku osnovicu za naplatu.

"U ovom tranzitornom periodu, u slučaju nepodnošenja tačnih izveštaja, kazne će biti od 10 do 50 evra po metričkoj toni, što nije malo. U mnogim biznisima to je marža", zaključio je on.