Posle nafte stiže nova zavisnost: Svet ulazi u borbu za retke metale, ali neće se svi obogatiti

Energetska tranzicija koja bi trebalo da smanji zavisnost sveta od nafte i gasa otvara novu vrstu geopolitičke borbe - oko retkih i strateških metala. Litijum, kobalt, nikl, bakar i retki zemni elementi postaju ključne sirovine za proizvodnju baterija, vetroturbina, solarnih panela i elektroenergetskih mreža.

Stručnjaci upozoravaju da bi kontrola nad ovim resursima mogla imati sličan politički značaj kakav je nekada imala nafta.

Novo upozorenje stiže iz Moskve: Evropa i Velika Britanija će moliti za ruske energente - šta nakon toga?

Direktor Šela upozorava: Evropi preti nestašica goriva već od sledeće nedelje

"U svetu visokih geopolitičkih tenzija, kritični minerali postali su pitanje prvog reda za energetsku i ekonomsku bezbednost", upozorio je izvršni direktor Međunarodne agencije za energiju Fatih Birol, prenosi Forbes.

Potražnja za ovim sirovinama ubrzano raste. Električni automobili zahtevaju čak pet do šest puta više mineralnih resursa nego vozila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem, dok vetroturbine i solarne elektrane troše velike količine bakra i retkih zemnih elemenata.

Problem je što su lanci snabdevanja izrazito koncentrisani. Oko 70 odsto svetskog kobalta dolazi iz Demokratske Republike Kongo, dok se čak 90 odsto prerade retkih zemnih elemenata obavlja u Kini. Litijum je, sa druge strane, uglavnom koncentrisan u Južnoj Americi, u takozvanom "litijumskom trouglu".

Dimitrijev poručio: EU je na kraju reda za ruske energente, čeka ih kriza sa gorivom

Poseban geopolitički značaj ima upravo faza prerade sirovina. Dok mnoge zemlje poseduju rudna nalazišta, Kina je tokom poslednje dve decenije izgradila dominaciju u preradi i rafinisanju ključnih minerala, kao i u proizvodnji baterijskih komponenti.

Ta pozicija Pekingu daje snažan uticaj na globalne lance snabdevanja. U prošlosti je Kina već koristila retke zemne elemente kao politički instrument - 2010. godine privremeno je obustavila izvoz u Japan, a 2023. je uvela zabranu izvoza određenih tehnologija za preradu.

Ipak, posedovanje minerala samo po sebi ne garantuje ekonomsku moć. Demokratska Republika Kongo, koja dominira proizvodnjom kobalta, i dalje se suočava sa ograničenim ekonomskim koristima, jer nema razvijene kapacitete za preradu.

Australijska kompanija dobila dozvolu: Kreće bušenje zlata u dolini Ibra

Analitičari upozoravaju da zelena tranzicija stvara novi paradoks: dok svet pokušava da se oslobodi zavisnosti od fosilnih goriva, istovremeno postaje zavisan od relativno malog broja zemalja koje kontrolišu ključne minerale i njihovu preradu.

Iako se očekuje da će razvoj novih rudnika, tehnologija reciklaže i alternativnih baterijskih hemija dugoročno smanjiti ovu koncentraciju, stručnjaci procenjuju da bi postojeća uska grla u snabdevanju mogla trajati najmanje jednu deceniju.

To znači da bi kritični minerali mogli postati nova geopolitička poluga - slično ulozi koju je nafta imala u prethodnom veku.

Osiguranje transporta nafte drastično poskupelo: Šta je alternativa Ormuskom moreuzu koji je pod kontrolom Irana?

Rešava se sudbina NIS-a: "Pregovori MOL-a i Rusa o preuzimanju udela moraju biti gotovi do 22. maja"