Šta znači ukrajinska odluka o obustavi slanja ruske nafte i gasa u Evropu za Srbiju?

Ukrajina je najavila da obustavlja slanje ruske nafte i gasa u Evropsku uniju preko svojih cevovoda na kraju godine jer tada ističu aktuelni ugovori i oni neće biti obnovljeni. 

Jelica Putniković, ekonomska novinarka i osnivač portala Energija Balkana kaže da odluka Ukrajine neće ugroziti snabdevanje Srbije gasom.

"Srbija dobija gas preko Turske, preko turskog toka i posle kroz Bugarsku preko balkanskog toka", kaže Puniković za RTS.

Ističe da od tog ugovora najviše zavise zemlje centralne Evrope, Slovačka, Češka i Austrija dobijaju deo gasa preko ukrajinskih cevovoda kao i neke druge zemlje koje ga kupuju. Oni će, dakle, imati manjak tog ruskog gasa koji je stizao preko ukrajinskih cevovoda.

Ovo su naftne kompanije sa najvećim profitom 2024.

"Znamo da je u Austriji jedno veliko gasno skladište. Odatle se trgovci gasom snabdevaju i u drugim zemljama, tako da oni će imati manjak tog ruskog gasa koji je sada stizao otprilike 20 do 30 miliona, nekad čak i 40 miliona dnevno, ali u suštini to je mnogo manje gasa nego što je stizalo pre rata kroz Ukrajinu gasovodom iz Rusije", naglašava Jelica Putniković.

Ukrajina nudi uslugu skladištenja gasa

"Ukrajina ima i velike kapacitete u gasnim skladištima, oni sada nude, na primer, zapadnoevropskim zemljama da skladište gas koji kupe sa drugih strana. Onaj gas koji stigne u luke u primorskim zemljama EU, oni nude mogućnost da za zimu, na primer, kod njih skladište gas. Što znači da nemaju nameru da produže ugovor sa Rusijom, jer to im nude kao alternativu", kaže Putniković.

Kao zanimljivu najavu pominje navode da bi azerbejdžanski gas mogao da kroz Rusiju i Ukrajinu stigne do evropskih potrošača.

"Čak su i neki ukrajinski analitičari to komentarisali i nazvali to 'trojanskim konjem'. Jer molekul gasa ne može da se prepozna, a i Azerbejdžan nema baš dovoljno gasa da bi nadomestio te količine ruskog gasa koje sad stižu u Evropu. To bi verovatno bio ruski gas samo bi u papirima promenio vlasnika", objašnjava osnivač portala Energija Balkana.

Zavisnost od sanbdevanja enrgentima Rusije se smanjuje od početka ratnog sukoba. Kao alternativu, Jelica Putniković navodi potencijal Norveške.

"Norveška je sad povećala isporuku prirodnog gasa evropskim kupcima", ali ona tvrdi da postoje bojazni oko remonta koje su u skandinavskoj zemlji počele.

Ipak, isitiče da će leto potrajati, pa verovatno neće biti problema.

"Uvozi se gas iz Amerike, iz azijskih zemalja koje prodaju gas, čak iz Australije i Afrike. Što je zanimljivo, uvozi se utečnjeni gas i iz Rusije, koji se opet, ne prodaje se kao ruski evropskim kupcima", kaže Jelica Putniković i objašnjava da je cilj EU da njihova skladišta pre početka zime budu 95 odsto popunjena, a što se tiče samog snabdevanja ruskim gasom, on će i dalje teći preko Turske.

Do Mađarske stižu određene količine, dodaje, ali idu turskim tokom, čak i za Hrvatsku, za Italiju i te količine mogu da se povećaju jer je kapacitet gasovoda kroz Bugarsku i Srbiju do 15 milijardi kubnih metara na godišnjem nivou, a sada se toliko ne transportuje, tvrdi sagovornica RTS.

Rusija jeste smanjila tranzit gasa gasovodima, ali je duplirala u odnosu na period pre dve godine gas koji stiže tankerima do evropskih potrošača, pojašnjava gošća.

Šta će biti sa naftovodom "Družba"?

Generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije Tomislav Mićović kaže da je informacija da Ukrajina neće porodužiti ugovor došla i sa vešću da neće biti ni isporuke sirove nafte naftovofom "Družba" što je izazvalo opštu paniku i zabunu u Evropi.

"Prvo, EU je zabranila uvoz ruske sirove nafte na svoj teritoriji, pa onda je uvela niz izuzetaka gde su Mađarska, Slovačka, Češka, odnosno svi koji su povezani na naftovod", kaže Mićović.

Nemačka i Poljska su se odmah odrekle tog prava izuzeća.

Rudarenje bitkoina se sve manje isplati: Da li je spas u veštačkoj inteligenciji?

"Mađarska, Slovačka i Češka, su morale da se oslone na taj izvor jer nije tako jednostavno promeniti pravac snabdevanja zemljama koje nemaju izlaze na more. Sve te rafinerije rade na promeni strukture, prerade, koja bi se privikla na neku drugu naftu i da obezbede nju iz nekog drugog pravca“, objašnjava Mićović.

Informacija da bi prvog januara prestala isporuka nafte bio bi nepremostiv problem, ali je ta informacija demantovana.

"Taj ugovor zapravo koji ističe za gas krajem ove godine, za naftu ističe 2029. godine. Prosto i dalje će se nastaviti isporuka nafte `Družbom`", pojašnjava situaciju generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije.

Srbija bezbedna od ukrajinske odluke

Ističe da je region u kojem se Srbija nalazi bezbedan, i da tržište nikada nije nacionalno izolovoano tržište.

"Prestanak isporuke, recimo iz tih severnih rafinerija, Slovačke i Mađarske ka Srbiji i smanjenje njihove prerade, dovelo bi do malog poremećaja", kaže Mićović.

Kako kaže srećna okolnost je da sada u našem regionu ima sasvim dovoljno, pre svega dizela.

"Ne može doći do problema u snabdevanju ako bi prestala isporuka sirovina nafte tuda i ako bi se smanjila prerada u tim rafinerijama, jer postoje drugi izvori", navodi stručnjak.

Tomislav Mićović kaže da se barijere nagomilavaju u čitavom regionu od 2022. godine do danas i da se donose novi rizici.

"Svaka obustava te vrste je novi rizik. Naftno tržište je spremno da odreaguje, da obezbedi i derivate nafte iz drugih izvora", tvrdi Mićović.

Mađarska ima gorivo budućnosti: Otvorena najveća fabrika vodonika u regionu

Ipak, kaže sve postaje logistički skuplje, komplikovanije, i stvari se usložnjavaju.

Proizvodnja i cena nafte

Osam članica organizacije OPEC plus trebalo da povećaju proizvodnju za 180 hiljada barela dnevno i da tako nastave sa postepenim smanjenjem dobrovoljnih rezova u proizvodnji.

Usporavanje rasta globalne tražnje, posebno u Kini, uticalo na niže cene nafte, ali je prekid snabdevanja naftom iz Libije dodatan pritisak na tržište.

Mićović kaže da pad cene sirove nafte ispod 80 dolara po barelu govori da nafte ima dovoljno.

"Nafte i u Mediteranu, što se Evrope tiče, i globalno gledajući, ima sasvim dovoljno", kaže generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije.

Neće biti poremećeno tržište bez obzira na nedostatke, prognozira Mićović.

Priprema Srbije za sezonu

Što se tiče gasa, Jelica Putniković kaže da je u Banatskom dvoru popunjen kapacitet do maksimuma i da Srbija ima određene količine gasa u Mađarskoj.

Takođe, da ugovor sa Gaspromom ističe narednog proleća, posle grejne sezone, i da se radi na obnovi.

"S druge strane, i Srbija može da onim pravcem iz Mađarske, kojim je nekada stizao gas iz Ukrajine, sada može da kupi evropi gas", objašnjava gošća.

Ističe da bi taj gas sigurno bio skuplji ali da ako bude hladna zima, može i dodatno da se uveze.

Momirović: Jadarit je naš strateški resurs, a litijum naša nafta

"Tako da, što se gasa tiče, neće biti problema", prognozira Jelica Putniković.

Priprema obaveznih rezervi nafte

Tomislav Mićović ističe da sve zemlje imaju obavezne rezerve nafte, pa ih tako formira i Srbija.

"Još nismo došli do punih 90 dana, ali one su jako bitne da može da se premosti neki veći poremećaj", kaže stručnjak.

Objašnjava da Srbija ima jednu rafineriju koja kada bi stala nastao bi problem, kao i kada bi jedan cevovod koji snabdeva tu rafineriju stao.

"I onda su jako važne te obavezne rezerve, koje mogu da u nekom kraćem vremenskom periodu premoste do normalnog rada ili jednog ili drugog postrojenja", kaže Mićović.

Tvrdi da je Srbija neke količine za rezerve kupila po najvećim cenama, odnosno kada je kriza krenula.

"Ali, sada kad su cene nafte ovakve, sada je prilika zaista da se kupe veće količine i da taj način obezbedi sigurnost snabdevanja", tvrdi Mićović.

Naftni gigant poslao upozorenje: Neće biti "crnog zlata" ako se ne uvećaju investicije u proizvodnju