Trojni planovi se ne poklapaju: Dokle se stiglo sa regionalnim projektom HE Buk Bijela?

Regionalni projekat izgradnje Hidroelektrane Buk Bijela na Drini, za koji je postavljen kamen  temeljac 2021. godine, po svemu sudeći, neće ići tako glatko. U izgradnji treba da učestvuju Srbija, Republika Srpska i Crna Gora, međutim ministarstvo energetike i rudarstva Crne Gore odbilo je predlog saradnje. To je, između ostalog, bio povod sastanka resornih ministara tri strane. 

Posle trilateralnog sastanka, ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović, rekla je da su završeni pripremni radovi i da se radi na studiji uticaja na životnu sredinu. 

„I da se naravno izabere izvođač, vrednost je velika, kapacitet je oko 114 megavata, a projekat je opravdan i energetski i komercijalno“, poručila je resorna ministarka.  

Đedović Handanović: Srbija ima drugu najnižu cenu struje u Evropi

Sa tim se ne slaže Crna Gora, jer je na izgradnju Buk Bijela stavila tačku 2004. godine skupštinskom Deklaracijom o zaštiti reke Tare, ali i Uneskovim izveštajem iz 2005. godine. 

Ministar energetike i rudarstva Crne Gore Saša Mujović smatra da je region u istom vozu na kom piše "energetska tranzicija".  

„Koliko god ja voleo energetiku i koliko god mi ona draga bila, ja pre svega volim i poštujem svoju zemlju, poštujem zakone svoje zemlje i njima se povinujem. Poštujem odluku Skupštine Crne Gore, posebno želim da istaknem dugogodišnju borbu generacija pre mene da se zaštititi taj biser i suza Evrope - Tara i nacionalni park Durmitor“, kaže Mujović. 

On je dodao da Crna Gora neće biti barijera u realizaciji projekata, ali zahtevaju naučna mišljenja o ugroženosti prirode Crne Gore. Sa druge strane, iz Republike Srpske podsećaju da je projekat vredan 40 miliona evra, da je u pripremne radove do sada protrošeno 12 miliona evra i da ne postoji opcija da se sada stane sa projektom.

Cena zlata viša nego ikada: Kriza na pomolu ili neki sasvim drugi razlog?

"Da li ovaj projekat ima i u kom obliku uticaj na životnu sredninu - treba da se poštuje struka, da joj se da prilika da se na bazi realnih dokumenata daju odgovori na ta pitanja. Mi verujemo da tu ne postoje teškoće ili okolnosti koje mogu da utiču na zastoj projekta ili dalju smetnju. Mi tu imamo odgovornost prema evropskim konvencijama od UNESKA i drugih i spremni smo na saradnju, sva relevantna dokumenta smo stavili na raspolaganje“, ističe ministar energetike i rudarstva Republike Srpske Petar Đokić.

Podsetimo, pred Ustavnim sudom BIH postavljeno je pitanje da li je Republika Srpska imala pravo da dodeli koncesiju za igradnju hidroelektrane. 

Na kraju, tri strane insistirale su na važnosti realizacije transbalkanskog koridora, kao i pozivanju i drugih regionalnih lidera na saradnju. 

Oglasio se EDB o uvećanim računima za struju: Šire se dezinformacije o pametnim brojilima