I pored zabrana i restrikcija drvna industrija beleži rast kada je u pitanju izvoz
I pored zabrana koje su prisutne u regionu kada u pitanju izvoz drvne građe, odnosno ogrevnog drveta i proizvoda od drveta, čini se da je većina zemalja regiona ostvarila mnogo veći izvoz nego prošle godine.
UNA je istražila koliko su zemlje regiona izvozile u prošloj godini, a koliko u prvih šest meseci ove godine kada je u pitanju drvna industrija i proizvodi od drveta.
Bosna i Hercegovina je prošle godine, kada je u pitanju drvni sektor, izvezla robu u vrednosti od 551,4 miliona konvertibilnih maraka (276,2 miliona dolara), a u prvih šest meseci ove godine, bez obzira na zabrane izvoza, kada su u pitanju trupci i pelet, drvna industrija BiH izvezla je robu u vrednosti oko 1,25 milijardi konvertibilnih maraka.
To kažu podaci koje je UNA dobila iz Spoljnotrgovinske komore BiH.
Iz Spoljnotrgovinske komore BiH ističu da u ovom segmentu industrije kontinuirano BiH ostvaruje dobre izvozne rezultate.
“Najznačajniji proizvodi su: ogrevno drvo, drvene daske i grede, šperploče i furnirane ploče, kutije, gajbe, sanduci za pakovanje, građevinska stolarija, tapacirani drveni nameštaj, nameštaj za dnevni boravak, trpezarije i spavaće sobe i nameštaj za trgovine. Navedeni proizvodi čine oko 1 milijardu izvoza što je oko 80 posto ukupnog izvoza drvne industrije u posmatranom periodu. Najznačajnija inostrana tržišta su: Nemačka, Hrvatska, Italija, Srbija, Austrija, Slovenija”, ističu za portal UNA u Spoljnotrgovinskoj komori BiH.
Inače, Bosna i Hercegovina je prema statističkim podacima bila treća zemlja u regionu kada je u pitanju obim izvoza drvne industrije, a 29. u svetu.
I Republika Hrvatska u prvih šest meseci ove godine beleži veći izvoz u oblasti drvne industrije, nego za celu prošlu godinu, podaci su koje je UNA dobila iz Privredne komore Hrvatske.
Tako je, prema podacima koje je dobila UNA, Republika Hrvatska je u prvih šest meseci 2022. godine izvezla proizvode od drveta i nameštaja u vrednosti 899 miliona evra. Izvoz je povećan za 38 posto u odnosu na isto razdoblje 2021. godine.
Izvoz drvne industrije u prošloj godini bio je oko milijardu konvertibilnih maraka, odnosno nešto više od 514 miliona evra.
“Izvoz drveta i proizvoda od drveta u šest meseci 2022. godine iznosio je 722 miliona evra, a nameštaja 177 miliona evra. U strukturi ukupnog robnog izvoza proizvodi od drveta i nameštaja čine osam posto, a pokrivenost uvoza izvozom kod ovih proizvoda je 159 posto”, kazali su za UNU iz Privredne komore Hrvatske.
Hrvatska je prošle godine zauzela prvo mesto u regionu kada je u pitanju izvoz drvne industrije, a to su podaci stranica Worldstopexports.
Podatke za Crnu Goru nismo uspeli da dobijemo, ali prema dostupnim informacijama na zvaničnoj stranici Privredne komore ove zemlje, Crna Gora je u prošloj godini izvezla drveta, hartije, štampe i nameštaja 25,2 milona evra.
“Izvoz hartije i papira iznosi 1,3 miliona evra. Drveta je ukupno izvezeno 21,8 miliona evra, a uvezeno 20,6 miliona evra. Izvoz rezane građe iznosi 16,0 miliona evra, a peleta 4,4 milona evra”, podaci su MONSTAT-a.
Peta u regionu i 64. u svetu je Crna Gora, koja je prošle godine rezane drvene građe izvezla u vrednosti 27.922.000 dolara.
Srbija za šest meseci ove godine izvezla skoro duplo više nego prošle godine.
Podaci Republičkog zavoda za statistiku Srbije govore da je drvna industrija ove zemlje za period januar – jun izvezla 199,7 miliona evra.
Globalni izvoz rezane drvene građe u 2021. iz svih zemalja iznosio je ukupno 111,9 milijardi konvertibilnih maraka (56,1 milijardi dolara).
Vrednost izvoza rezane drvene građe porasla je u proseku za 46 posto za sve zemlje izvoznice od 2017. kada su isporuke rezane drvene građe procenjene na 76,6 milijardi konvertibilnih maraka (38,4 milijarde dolara).
Od 2020. do 2021. vrednost rezane drvene građe isporučene širom sveta ubrzala se za 50,9 posto.
Pet najvećih izvoznika su Kanada, Rusija, Švedska, Nemačka i Sjedinjene Američke Države. Po vrednosti, ovih pet zemalja isporučilo je više od polovine (58,1 posto) rezane drvene građe tokom 2021. godine.
Drugo mesto u regionu, a 28. u svetu zauzela je Slovenija, koja je u 2021. izvezla rezane drvene građe u vrednosti od 659,6 miliona konvertibilnih maraka (330.410.000 dolara).
Albanija je na 94. mestu s izvozom u vrednosti od 6,4 miliona maraka (3.223.000 dolara).
Sedmo mesto, poredeći region i 100. poziciju u svetu, zauzela je Severna Makedonija koja je prošle godine rezane drvene građe izvezla u vrednosti od 3,5 miliona maraka (1.801.000 dolara).
Zoran Pavlović, ekonomski analitičar iz Banjaluke za portal UNA ističe da ga ne čudi činjenica da nije opao izvoz drvne industrije u zemljama regiona, obzirom da proizvođači uvek nađu način da roba dođe do kupca.
“Definitivno da postoje tradicionalni asortimani roba iz domena drvnih proizvoda niže faze prerade koji su standardno predmet prodaje u evropskim zemljama. To se pre svega odnosi na činjenicu da je tradicionalna proizvodnja pica u pećima u kojima se temperatura dobija zahvaljujući sagorevanju bukve, tako da mi imamo jednu tradiciju da izvozimo cepano drvo koje služi za tu vrstu primarne potrošnje, mada se koristi i za male kamine koji su dosta popularni, pogotovo u zemljama gde nije potrebno grejanje, nego služi za dogrevanje", rekao je Pavlović i dodao:
"Hoću da kažem da promena cene energenata na evropskom tržištu je uslovila i promenu cena drugih materijala koji se koriste za te male kamine, što je dovelo do povećanja cena na tržištu i potražnje. Tačno je da su sve zemlje donele propise po kojima je izvoz ograničen, međutim postoje različiti oblici tarifiranja roba, tako da se neki proizvodi namerno modifikuju da bi bile u kategoriji proizvoda koji nije ograničen. Mi smo vešt narod i sposobni smo da se prilagodimo uslovima koje je zakonodavac postavio, a s druge strane da zadovoljimo naše tradicionalne kupce koji kupuju robe. Situacija je takva da nalazimo različite načine da proizvođači dostave svoju robu i pored zabrana”, kazao je Pavlović.
NAPOMENA: Komentarisanje vesti na portalu UNA.RS je anonimno, a registracija nije potrebna. Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni. Komentari odražavaju stavove isključivo njihovih autora, koji zbog govora mržnje mogu biti i krivično gonjeni. Kao čitatelj prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa Vašim načelima i uverenjima. Nije dozvoljeno postavljanje linkova i promovisanjedrugih sajtova kroz komentare.
Svaki korisnik pre pisanja komentara mora se upoznati sa Pravilima i uslovima korišćenja komentara. Slanjem komentara prihvatate Politiku privatnosti.