Globalna kriza u vinskoj industriji: Suša i manjak grožđa zabrinjavaju vinare

Suša, klimatske promene i sve ono što donosi problem vinskoj industriji širom Evrope donosi problem i Srbiji, čiji su se vinari i vinogradari ove sezone suočili s nikada ranijom berbom grožđa, što će doneti brojne probleme u proizvodnji ovog alkoholnog pića.

Poslednje loše vesti stižu iz Nemačke, čiji su proizvođači vina nedavno upozorili kako predviđaju da će ovogodišnja berba grožđa biti najniža od 2017. godine. Napominju kako su kasni mraz, obilne padavine, grad i vremenska kolebanja uslovila velike razlike u količini ubranog grožđa, u zavisnosti od područja uzgoja i sorti grožđa.

Zašto se prvi put u vršačkom vinogradu ove godine grožđe bralo noću? Odgovor već znate

Gubici na godišnjem nivou bili su posebno veliki u dve istočne, rastuće regije, a samo jedan od 13 perspektivnih regiona za uzgoj grožđa pokazuje blagi porast. Ovakve procene zasnovane su na podacima Udruženja vinara Nemačke, prenosi Sibiz.

"Proizvođačima vina je i 2023. godina bila teška: globalna potrošnja je smanjena, cene proizvodnje se nisu smirile, a sve je manje i površina pod vinogradima, koji su pogođeni kako klimatskim promenama tako i bolestima", izjavio je nedavno Džon Barker iz Internacionalne organizacije loze i vina (OIV), koja okuplja 50 država članica koje proizvode i konzumiraju grožđe i vino i koje predstavljaju 75 odsto svetske površine vinograda, 87 odsto proizvodnje svetskog vina i 71 odsto svetske potrošnje vina.

Barker je, predstavljajući godišnji izveštaj, na konferenciji za medije naveo da je površina vinograda globalno nastavila da opada smanjivši se za 0,5 odsto u odnosu na 2022. godinu – na 7,2 miliona hektara. Ovaj trend se nastavlja treću godinu zaredom, podstaknut je krčenjem vinograda u glavnim vinogradarskim regionima, a uključuje sve vrste grožđa širom obe hemisfere.

Na proizvodnju vina su najviše uticali ekstremni klimatski uslovi i rasprostranjena gljivična oboljenja, što je kulminiralo istorijski niskim nivoom u globalnoj proizvodnji vina od 237 miliona hektolitara. Ovo je označilo pad od deset odsto u odnosu na 2022.

Klimatske promene nastavljaju da prave lom: I čuvena mađarska bela vina ugrožena