Koliko stranaca radi u Srbiji: Izdaju se radne i lične dozvole, a pravo na rad imaju i tražioci azila

U toku ove godine u Srbiji je strancima izdato ukupno 13.464 radne dozvole. Lične radne dozvole dobila je 321 osoba, od kojih je 12 takvih dozvola (najviše u Beogradu – devet) izdato tražiocima azila. Strancima kao pripadnicima posebne kategorije od početka godine izdato je 16 dozvola za rad.

Kako je objasnila Svetlana Milović, kadrovski analitičar iz Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ), tražioci azila poreklom su iz Irana, Pakistana, Kube, Burundija, Kameruna, Sirijske Arapske Republike, Alžira, Indije i Ruske Federacije. Kada je reč o Ukrajincima, njima je NSZ izdala 83 radne dozvole. Zahvaljujući izmenama Zakona o strancima i Zakona o zapošljavanju stranaca (od 1. februara počela primena novih odredbi), svim stranim državljanima u našoj zemlji, a među njima i izbeglicama i tražiocima azila, olakšan je pristup tržištu rada. Novina je to da izbeglicama i tražiocima azila više neće biti potrebna radna dozvola, što nalikuje praksi u zemljama EU. Kako ističu u Beogradskom centru za ljudska prava, tražiocima azila se omogućava pristup tržištu rada nakon šest meseci od dana podnošenja zahteva za azil.

Osobama kojima je u Srbiji priznato pravo na utočište od 1. februara više nije potrebna radna dozvola, ne moraju više da plaćaju visoke takse i prolaze kroz komplikovane administrativne procedure. Ova kategorija stranaca sada ima tzv. otvoren pristup tržištu rada, poput pristupa tržištu rada u državama EU – navode u centru i podsećaju da je za strance generalno uvedena jedinstvena dozvola kojom se objedinjuju dve dozvole – i radna i boravišna".

Radnicima iz Srbije ove zemlje najprivlačnije za rad, a evo koje poslove najviše traže

Reč je o novom konceptu zapošljavanja stranaca, u kojem se jedinstvena dozvola izdaje na 36 meseci, a kompletan postupak je elektronski.

Kako je objasnila Sanja Gavranović, iz Ministarstva za rad i zapošljavanje, izmene zakona su donele i fleksibilniji način zapošljavanja stranaca, gde su se kroz član tri utvrdile pojedine kategorije stranaca koji imaju slobodan pristup tržištu rada, pravo na rad bez jedinstvene boravišno-radne dozvole.

"Reč je o strancima kojima je priznato pravo na utočište, međutim, treba naglasiti da iako je zakon fleksibilniji kada su stranci u pitanju, uvedene su i mere zaštite za domaće tržište rada. Time se štite državljani Srbije, jer imaju prednost u zapošljavanju kada za to postoji potreba. Da bi poslodavac zaposlio stranca, on najpre mora da sprovede test tržišta rada, uvedena je, dakle, mogućnost kvota u određenim delatnostima", navodi Gavranovićeva.

Bivša radnica kruzera otrkiva tajne: Ovo su prevare koje vas mogu skupo koštati

Jedina kategorija stranaca – tražioci azila – imala je donedavno ograničen pristup tržištu rada, a da bi dobila ličnu dozvolu za rad morala je da plati i takse.

" Za ovu kategoriju stranaca u praksi je bilo nedoumica, kada su se organizovale javne rasprave, ali s izmenom zakona lična dozvola u pravnom sistemu Srbije više ne postoji. Oni stranci koji su dotad pribavljali ličnu dozvolu sada imaju pravo na slobodan pristup tržištu rada. Dešava se da i sada filijale NSZ-a izdaju te lične dozvole, a to je tako jer je postupak njihovog izdavanja počeo pre 1. februara. To znači da ako je neko pre tog datuma dobio azil, ceo postupak će se okončati po starim pravilima. U pitanju je prelazni period, ali već od ove jeseni u sistemu više neće postojati kategorija lične dozvole", najavila je Gavranovićeva, prenosi Politika.