Na šta treba da paze ratari i povrtlari: Stručnjak izneo važno upozorenje

Nepovoljni klimatski uslovi, visoke temperature, kao i eventualna pojava vremenskih nepogoda, poput grada negativno utiču na pojedine ratarske i povrtarske kulture, upozoravaju stručnjaci. Oni dodaju da blage zime dovode do razvoja štetnih mikroorganizama i insekata koji mogu da dovedu do pojave bolesti u prolećnom i letnjem periodu.

Milan Damljanović iz Poljoprivredne savetodavne stručne službe Čačak kaže za NovaS da su u pitanju prirodni procesi koji milenijumima vladaju.

„Biljke su se navikle na promene klime. Pšenica je posejana prošle jeseni. Ona je selekcijom dovedena na takav nivo da praktično može da trpi temperature do – 25 stepeni. Ona izdržava niske temperature, dok je kod ječma malo drugačija situacija“, objašnjava Damljanović.

Prema njegovim rečima, žitarice (strnine) nisu nimalo ugrožene. Ipak, ukazuje da blage zime dovode do razvoja štetnih mikroorganizama i insekata koji mogu da doprinesu pojavi bolesti u prolećnom i letnjem periodu. Prema njegooj oceni, najviše je ugroženo voće.

Ratari seju 'tavanušu', jer nemaju račun za semensku pšenicu: Struka upozorava na velike probleme

„Ono što sledi krajem marta i početkom aprila je setva kukuruza na 13000 hektara, od toga 3,5 silažnog i 9,5 za zrno. Može da dođe do 20 odsto odstupanja plus – minus. Mi imamo hibride kukuruza različitih dužina vremena zrenja. Postoji osam grupa (zrenja) i razlika je od jedne do druge od pet do sedam dana“, objašnjava sagovornik portala Nova.rs. Kako kaže najkraći su stodanci, odnosno njima treba sto dana od setve do zrenja klipa, pa druga 105 i sve do 145 dana.

„Mi na našem terenu preporučujemo sada, zbog vremenskih uslova, četvrtu i petu grupu zrenja budući da se dobija dvadesetak dana vremena da kukuruz ne uđe u fazu svilanja i metličenja (cvetanja). Tada se vrši oplodnja. Ukoliko su visoke temperature, on se slabo primi i dolazi do smanjenja prinosa“, objašnjava Milan Damljanović. Kada je reč o krompiru, ako je 30 stepeni on upošte ne naliva i ostanu sitne krtole. Zato se on i dobro gaji u planinskom i brdskom području, naglašava naš sagovornik.

Govoreći o plastenicima i setvi kultura u njima, ova zima je bila, po oceni stručnjaka, vrlo povoljna za takvu vrstu proizvodnje.

„Zelena salata, spanać, rotkvica, mladi luk se već beru. Za sada su prinosi odlični, a i kvalitet. Takođe, i proizvodnja rasada je u toku u plastenicima i staklenicima“, objašnjava Milan Damljanović.

"Najdomaćin 2024": Počinje prijava za takmičenje poljoprivrednika

On savetuje da se, zbog visokih temperatura, obavezno provetravaju. Valjalo bi da se skine plastika i po širini i po dužini, jer, kada je vreme kao danas, u plasteniku može da bude 40 stepeni.

„To bi dovelo do šokiranja biljaka i da dođe do njihovog propadanja. Nophodno je vršiti i zasenu sa mrežama, da ne bi zbog direktnog udara Sunca. Problem predstavljaju sveže noći, pa je najbolje u jutarnjim satima otvoriti, a u večernjim zatvoriti plastenike“, napominje Damljanović.

Inače, na području koje pokriva Poljoprivredna savetodavna stručna služba Čačak zasejano je ukupno strnih žita oko 14000 hektara. Od toga je pod pšenicom osam hiljada, 2000 hektara ječma, 1000 ha tritikalea i ostatak je ovas. Inače PSSS pokriva područje grada Čačka, kao i opštine Gornji Milanovac, Lučane i Arilje.