Podići kredit za stan ili štedeti za dom i crne dane: Prof. Savić za UNU razrešava važne životne dileme

U januaru je u Davosu predsednica Evropske centralne banke Kristin Lagard izjavila da će se tek na leto verovatno sniziti referentne kamatne stope, dok je izvršni odbor Narodne banke Srbije ipak odlučio da na poslednoj sednici referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 6,50 odsto. 

Da li da se nadamo dobrim vestima, pitanje je koje najčešće muči građane koji već otplaćuju kredit, ali i one koji se razmišljaju da tek postanu dužnici banke.

Kakav scenario nas očekuje u Srbiji u narednom periodu po tom pitanju i da li možemo da očekujemo lepe vesti, pitali smo profesora Ekonomskog fakulteta Ljubodraga Savića.

"Kako se meni čini i ono što sam slušao od naše guvernerke ne bih rekao da će to da se desi u Srbiji iz prostog razloga što je već četvrti, peti, možda i šesti put ostala referentna kamatna stopa na istom nivou. To znači da nema nekih naročitih uslova da se očekuje sniženje kamatnih stopa iz razloga što i dalje imamo relativno visoku stopu inflacije. Možda je to jedini efikasan mehanizam da se politikom skupog novca smanji ukupna tražnja, odnosno uticaj na smanjenje cena. Tako da će do leta verovatno ostati ista politika. Možda će se dešavati sporije ili brže, možda će iskočiti u nekom delu procenta, ali u suštini to je zvanična politika koju će Narodna banka Srbije slediti. Nije u ovom trenutku fokus NBS-a na tome, već na borbi protiv infalacije", objašnjava Savić za UNU.

NBS: Dostupan nov način plaćanja taksi i naknada

Mnogi iz tog razloga postavljaju pitanje - da li je dobra ideja kupovina stana u tekućoj godini?

"To nema veze samo sa kretanjem cena i visine kamatnih stopa. Svako ko je odlučio da kupi stan je slučaj za sebe, mora dobro razmišljati i nije to jedino pitanje. Mnogo pitanja čovek treba da postavi sebi pre kupovine stana. To su uglavnom krediti na 20 i više godina, za 20 godina će se promeniti stvari i nekoliko puta. Nije moguće, odnosno ne bi trebalo uzimati za reper ono što se trenutno dešava", kaže Ljubodrag i dodaje:

"Mnogi ljudi su se zaleteli i pre ove situacije, pre ove ekonomske krize, pre kovida i rata u Ukrajini da kupe stanove, imajući u vidu da su tada kamatne stope bile izuzetno niske, odnosno krediti su bili veoma povoljni, pa ih je život demantovao. Treba gledati na dugačak vremenski period. Važna je trenutna referentna kamatna stopa, ali mnogo važnije od toga jeste procena šta će se dešavati u budućnosti. Ali nije to jedina procena, drugo pitanje koje treba postaviti sebi je - da li ću za sve vreme otplate kredita imati posao. Treće pitanje je da li će ta plata koju budem dobijao na tom poslu zadovoljavati dva kriterijuma - jedan da li ću moći da vraćam kredit koji sam uzeo, a drugo i da mogu i da živim od toga", jasan je profesor.

Kretanje kamatne stope - bez štednje nema jeftinog kredita

Kamatne stope kredita tokom prethodne godine vrlo često su se menjale i to na štetu dužnika. Rate su rasle, kao i nelagoda kod građana.

"Najveći broj kredita u Srbiji je sa promenljivom kamatnom stopom. To je najbolje objasniti kroz primer kamatne stope na štednju. Ne tako davno kamatna stopa na štednju je bila 5,5%, dakle ako daš novac na štednju kao građanin dobiješ 5,5%, plaća se 20% poreza, neto kamatna stopa je nešto niža. Ali pre 2,3 godine, pre ove krize, kamatna stopa na štednju je bila 0,15%, jeftini su bili izvori novca i zato su i bili jeftini krediti. Sada imamo drugačiju tendeciju, sada se kamatna stopa na štednju kreće između 3,5% i 4%, to je u odnosu na onih 0,15% povećanje preko 20 puta i sa tim uporedo rastu i kamatne stope i cene kredita. To je kratak vremenski period u kome smo imali dvostruki saltomortale, visoke kamate na deviznu štednju, visoke cene kredita, pa onda izuzetno niske prinose na ličnu štednju, ali i na kamatne stope, pa sad opet imamo oporavak kamatnih stopa", objašnjava stručno Savić i dodaje:

"Ni to neće moći da obezbedi tako brzo snižavanje kamatnih stopa kredita koje uzimamo, jer banka najveću količinu novca plasira od štednje. Ako su kamatne stope na štednju visoke, nije moguće očekivati da kamatne stope na kredite budu niže od toga. Prema tome ljudi treba dobro da se zamisle, to je ipak jedna investicija koja se proteže na nekoliko decenija, ja sam naveo samo nekoliko situacija koje se mogu desiti, a svašta se može desiti za taj period. Šta ako čoveka više nema, da li će neko biti u situaciji da to nasledi, da to vraća. Donošenje odluke o kreditu za kupovinu stana je jedna visoko rizična aktivnost i svako ko donosi tu odluku mora dobro da razmisli i da uzme u obzir sve te parametre, pri čemu nema nikakve garancije, sve i da proceni da će sve biti dobro, može da bude bolje, a može da bude i mnogo gore", ističe profesor.

RGZ objavio podatke o tržištu nekretnina: Garaže u Beogradu po ceni stanova, kuće dosegle skoro dva miliona evra

Jedna od večitih dilema potencijanih kupaca je i - da li kupiti novi stan ili stari, pa u njega dodatno ulagati?

"To je takođe individualna stvar. Naravno da je uvek bolje kupiti novi stan, ali to podrazumeva da je on skuplji, da postoji neka procedura potpuno drugačija u odnosu na kupovinu starog stana. Naravno da treba izdvojiti manje novca za kupovinu starog stana, ali i tu se ljudi zaleću, u smislu da treba manje novca, ali pitanje je u kakvom je stanju stan, koliko novca treba izdvojiti za renoviranje. Sve su to individualna pitanja, ne bih po tom pitanju savetovao ljude, ali ja lično preferiram kupovinu novih stvari. Štedim novac više godina, da ne bih morao da se zadužujem, verovatno potpuno suprotno od većine građana naše zemlje. Polazim od činjenice - zašto bih ja plaćao nekome kamatu, ako mogu da štedim i 10 godina za stan i znam da imam novac kojim ću taj stan da platim, nemam kredit i nemam kamatu i tako držim celokupnu situaciju pod kontrolom", kaže stručnjak i dodaje:

"Većina naših ljudi nažalost uglavnom zadovoljava svoju trenutnu potrebu, bude im lepo mesec, dva, tri, a onda počinju problemi. Potpuno suprotno posmatram stvari, naravno ko to može - štediš, pa kupiš. A većina naših građana prvo kupi, pa onda pokušava da traži način kako će da sredi svoje obaveze. Nažalost neki, ne znam koliki je to broj ljudi dođu u situaciju da ne mogu da isfinansiraju svoje obaveze, pa onda im se desi da im se realizuje hipoteka, pa dođu u najgoru moguću situaciju - nemaju ni stan, a nemaju ni novac koji su dali kroz kredit. A kredit neminovno trči", konstatuje Savić.

Šta da očekujemo od tržišta nekretnina u 2024?

Kada je prestonica u pitanju, većina ljudi bi volela stan na Vračaru, ali to nije uvek tako lako moguće, pitali smo Savića - koji deo Beograda je najbolji za kupovinu stana?

"Zavisi koliko ko ima novaca, neko ko sad ima novca -za njega je verovatno najbolji Beograd na vodi, on je najatraktivniji, ali je i najskuplji. Tamo mogu da kupe ljudi koji zbilja imaju velika primanja, i to ne samo u ovom trenutku, nego oni koji su imali ranije, ali će imati i kasnije. Svako se prilagođava. Neki ljudi koji imaju skromnija primanja, ali su štedljiviji i racionalniji, verovatno će tražiti neke stanove na periferiji", kaže Ljubodrag za UNU i nastavlja:

"Stan je dugoročna investicija, za 50 godina, a ne za pet meseci. To u nekom trenutku više neće biti periferija. Kada sam ja došao na studije sa Zlatibora, Novi Beograd je žargonski rečeno bio na 'tri dana jahanja', a gde je sad Novi Beograd. Danas je to lepi deo Beograda, sa raznim sadržajima i mnogim prednostima. Tako da sve su to stvari o kojima čovek mora racionalno da razmišlja, ako ne može sam, neka potraži pomoć prijatelja ili stručnjaka. Neka postavi sebi više pitanja, neka da objektivne odgovore, ni to nije garancija da će pogoditi, ali se smanjuje rizik", kaže Savić.

Štedimo u domaćoj valuti: Građani u bankama čuvaju dinare mnogo više nego evre

Nadovezali smo se na Savićevu konstataciju da većina ljudi u zemlji ne štedi. Svedoci smo da se najmanje dvoje ljudi u našem okruženju već na polovini meseca 'hvata za glavu' i traži pomoć prijatelja - ima li saveta za takve, kako uštedeti?

"Svako ima svoju strategiju. Lako će uštedeti oni ljudi koji imaju od čega da uštede. Nažalost moj osećaj, odnosno saznanje je da se ti ljudi najlabavije ponašaju, u smislu da će prihodi uvek biti dovoljni, da oni nemaju potrebe da štede, da mogu uvek iz tekućih prihoda da žive. Zapravo najracionalnije se ponašaju ljudi koji imaju nedovoljno para, oni su svesni da hodaju po tankom ledu i vrlo dobro mogu da procene da treba ostavljati novac za neke teške situacije", rekao je Savić i dodao:

"Ovi koji očekuju da će uvek imati 2.000 na tekućem nivou, uglavnom se gorko razočaraju posle nekog vremena. Sve je stvar lične procene, i svi treba da budu oprezni i ozbiljni, a oni koji su takvi u suštini spremno dočekaju finansijsku krizu. A oni koji idu politikom 'lako ćemo', ti ljudi bi trebalo da promene tu politiku. Sećate se priče štednje u švajcarcima, kada se to okrenulo, oni su tražili pomoć države, lepo je to što država hoće da pomogne svakome. Ali nema država svoj novac, država ima naš novac, sve smo zaradili mi i država upravlja tim novcem. Nemojte očekivati pomoć države, kockali ste se, kockajte se i dalje", zaključuje za UNU profesor Ljubodrag Savić.

Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će biti doneta odluka o referentnoj kamatnoj stopi održaće se 7. marta, a mi vam savetujemo isto što i profesor Savić, pamet u glavu i tri puta merite pre nego što presečete, odnosno dignete kredit za stan.

Prodaja nekretnina u Srbiji: Stručnjaci najavili šta će biti sa cenama i stambenim kreditima