U protekloj godini kreditna zaduženost i građana i privrede rasla je mnogo skromnije nego ranijih, pokazuje izveštaj NBS
Ukupni domaći krediti su u 2023. godini povećani za 1,1%, pri čemu su krediti privredi povećani za 0,9%, a krediti stanovništvu za 1,2%, navodi se u izveštaju Narodne banke Srbije (NBS).
Kreditna aktivnost je, prema ovom izveštaju, lane usporavala, pri čemu su ukupni krediti od septembra do novembra zabeležili neznatan međugodišnji pad, na šta su uticale više kamatne stope na kredite zbog zaoštravanja monetarnih politika Evropske centralne banke i Narodne banke Srbije.
Na usporavanje kreditne aktivnosti su uticali i pooštreni kreditni standardi banaka, tako da je bilo manje potencijalnih novih dužnika, ali je ipak u decembru zabeležen oporavak kreditne aktivnosti, tako da je godina, međugodišnje posmatrano, završena s blagim rastom kreditne aktivnosti.
Kada je reč o kreditima privredi na njihovo stanje uticalo je dospeće kredita iz garantnih šema, a kod kredita stanovništvu od septembra privremeni negativan uticaj na stanje kredita potiče i od računovodstvenog tretmana potraživanja po osnovu stambenih kredita zbog donošenja odluke NBS o ograničavanju kamatnih stopa na ove kredite.
Ukupni domaći plasmani banaka nemonetarnom sektoru, koji, pored potraživanja po osnovu kredita, obuhvataju i potraživanja po osnovu ulaganja u hartije od vrednosti, kamata i naknada, kao i ostala potraživanja, povećani su u sličnoj meri, za 1,1% u 2023. godini.
Krediti privredi su tokom četvrtog tromesečja povećani za 8,4 milijarde dinara, ili za 0,5%, a rast je vođen rastom investicionih i kredita za likvidnost i obrtna sredstva.
Takva kretanja su uticala na to da učešće investicionih kredita u ukupnim kreditima privredi krajem godine bude povećano na 41,9%, a učešće kredita za likvidnost i obrtna sredstva na 46,8%.
Posmatrano po delatnostima, tokom četvrtog tromesečja najviše su se zadužila preduzeća iz oblasti poslovanja nekretninama, građevinarstva i saobraćaja, dok je smanjeno zaduženje preduzeća iz oblasti trgovine i energetike.
Krediti stanovništvu smanjeni su tokom četvrtog tromesečja za 3,4 milijarde dinara, ili za 0,2%, zbog smanjenja stanja stambenih kredita i manjeg zaduženja po transakcionim računima a sa druge strane, povećano je zaduživanje po osnovu gotovinskih i potrošačkih kredita.
Što se stambenih kredita tiče iz NBS su naveli da je njihovo učešće u ukupnim kreditima stanovništvu na kraju godine iznosilo 39,3% a učešće gotovinskih kredita 44,7%.
Zadržavanje referentne kamatne stope na nepromenjenom nivou od avgusta uticalo je na stabilizaciju kamatnih stopa na međubankarskom tržištu novca, pri čemu su kamatne stope na dinarske kredite privredi i stanovništvu tokom četvrtog tromesečja 2023. smanjene.
Prosečna kamatna stopa na dinarske kredite privredi smanjena je na 8,4%, a na kredite stanovništvu na 12,7%.
Prema podacima NBS, krediti privredi u decembru iznosili su 1.611,5 milijardi dinara, a njihovo učešće u bruto domaćem proizvodu (BDP-u) 19,9%, što je za 2,6 procentnih poena niže nego krajem 2022. godine.
Krediti stanovništvu u decembru su iznosili 1.465,8 milijardi dinara, što čini 46,7% kreditnih potraživanja banaka od nemonetarnog sektora, odnosno 18,1% BDP-a.
NAPOMENA: Komentarisanje vesti na portalu UNA.RS je anonimno, a registracija nije potrebna. Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni. Komentari odražavaju stavove isključivo njihovih autora, koji zbog govora mržnje mogu biti i krivično gonjeni. Kao čitatelj prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa Vašim načelima i uverenjima. Nije dozvoljeno postavljanje linkova i promovisanjedrugih sajtova kroz komentare.
Svaki korisnik pre pisanja komentara mora se upoznati sa Pravilima i uslovima korišćenja komentara. Slanjem komentara prihvatate Politiku privatnosti.