Srbija ostaje bez oranica: Trka za nekeretninama u pola veka 'izbrisala' 300.000 hektara plodnog zemljišta

Oranice postaju sve više građevinsko zemljište, pogotovo ako se nalaze uz orbana područja. Upravo iz tog razloga, širenje naselje odnelo je  u Srbiji u poslednjih 50 godina čak 300.000 hektara oranica. 

Reč je o velikom interesovanju investitora, posebno stranih, za srpske terene, o čemu svedoče aktuelni podaci objavljeni ovih dana. Inače, u trećem kvartalu ove godine u Srbiji se najviše trgovalo zemljištem u Vojvodini, a cena po hektaru kretala se od 1.250 evra u Banatu do 27.800 evra, koliko je plaćen za hektar u Srijemu, navodi se u izveštaju. Republičkog geodetskog zavoda.

Zabeležen je pad broja prodatih parcela, ali rast cena, iako je tržište nekretnina nastavilo da se stabilizuje i smiruje posle dve godine izuzetno dinamičnog rasta, koji je usledio nakon izbijanja pandemije virusa korona.

Tradicionalno, najviše cene imaju Sremski i Južnobački okrug, gde je prosečna vrednost hektara od 13.500 do 14.400 evra, a maksimalna od 25.600 do 27.800. Minimalna cena u Sremskom krugu je 2600, a u Južnobačkom 3150. Maksimalna cena hektara u Zapadnobačkom okrugu je 24.300, a minimalna 1950, dok je u Južnobanatskom najskuplji hektar prodat za 24.250 evra, a najjeftiniji za 1.300.

U ostalim delovima Banata najskuplji hektar koštao je 19.450, a najjeftiniji 1.250. U Severnobačkom okrugu maksimalna postignuta cena bila je 21.200, a minimalna 3.400 evra po hektaru. U Šumadiji i Zapadnoj Srbiji, gde je prodato više parcela u odnosu na isti period prošle godine, najskuplji hektar našao je novog kupca za 29.950, dok je minimalna cena bila 775 evra.

Hemizacija poljoprivrede

Kada je u pitanju Vojvodina, preovlađuju dve vrste zemljišta, černozem i obredna černica, koja je nekada sadržavala više od 5 odsto humusa. Danas je taj procenat mnogo manji, čak ispod 3 odsto, za šta je najviše kriv čovek.

Od svih procesa degradacije najvažnije je smanjenje sadržaja organske materije. To je proces koji mi nazivamo „tihi ubica” naše zemlje, jer nije vidljiv proces, ali traje prilično dugo. Kao krajnji rezultat imamo „ubijanje” zemlje, jer plodnost znatno opada, kaže dr Jovica Vasin, predsednik Srpskog društva za proučavanje zemljišta.

Iskusni poljoprivrednici dobro upravljaju svojim oranicama i staraju se da se ono što dobije prinosom i đubrenjem vrati u zemlju. Najvažniji izvor organske materije za zemljište je stajnjak, kojeg skoro da i nema, jer je stočni fond izuzetno mali.

Osim toga, sedamdesetih godina prošlog veka, kada je počela hemizacija poljoprivrede i kada se smatralo da se za ishranu zemljišta mogu koristiti samo mineralna đubriva, počela je i degradacija oranica. Stajnjaka definitivno nema dovoljno, a alternativa bi mogla biti zeleno đubrivo.

To znači da povremeno soju, stočni grašak i slične kulture treba gajiti isključivo za oranje. A to predstavlja dodatni trošak za poljoprivrednike jer u ovom slučaju nema prodaje, već se ceo rod ore kao investicija u budućnost. Agronomi, posebno pedolozi, napominju da se biljke prihranjuju mineralnim đubrivima, dok se oranice prihranjuju organskim đubrivima, prenosi Blic.