Otkupnu cenu maline može da definiše samo tržište a sve drugo bi bilo iznuđeno i ishitreno
U supermarketima kilogram maline ovih dana košta od 500-600 do čak 1.000 dinara.
Hladnjačari su proizvođačima ponudili po 200 dinara, najveći hladnjačar 240 dinara za kilogram.
Ministarka poljoprivrede Jelena Tanasković kaže za RTS da otkupnu cenu maline definiše tržište i da bi sve drugo bilo "iznuđeno i ishitreno".
Navela je da se šteta od junskih poplava još procenjuje, kao i da je 60 jedinica lokalne samouprave pretrpelo ogromnu štetu.
Poručuje i da će država pomoći kao i do sada.
Govoreći o ceni maline ona je rekla da je ovo prva godina kada država nije počela da se bavi malinom u vreme berbe već mnogo ranije i istakla da je u novembru poslat zahtev Narodnoj banci Srbije koja je odobrila moratorijum kredita za prethodnu godinu za neisplaćenu malinu, kako bi hladnjačari mogli umesto da vraćaju kredite, da plate proizvođačima ono što su ostali dužni.
"Nakon toga je Vlada Srbije odobrila još dve milijarde dinara da mali i srednji hladnjačari koji nisu isplatili malinu iz prethodnog roda mogu da uzmu kredit u zalogu da daju malinu, čiju smo vrednost procenili na 300 dinara, i da isplate primarne proizvođače direktno iz tog kredita banke", rekla je ministarka .
Ocenila je da su to bili uslovi da bi u novi rod moglo da se uđe što rasterećenije i da otkupnu cenu maline definiše tržište, te da bi sve drugo bilo iznuđeno i ishitreno.
Na pitanje kolika je mogućnost države da utiče na hladnjačare, ministarka je rekla da država pravi ambijent time što kontroliše kvalitet, uređuje sistem, prati šta ulazi u zemlju i kakvog je kvaliteta.
"To je ambijent koji država pravi. Država ne može da odredi cenu, nju određuje tržište. Ne možete vi reći jednom privatniku moraš da platiš toliko, a prodaćeš za toliko, jer on traži svog kupca i sam ugovara", rekla je ministarka.
Kada je reč o mlekarima, ocenila je da se situacija popravlja i da su prelevmani dali rezultat.
"Bitno je da je počela potražnja za mlekom, što pokazuje da su zalihe već potrošene. Neki ih i dalje imaju, ali one padaju, već su ispod polovine onoga što je bilo u trenutku kad smo prelevmane uveli", navela je ona.
Govoreći o junskim poplavama istakla je da je u njima stradalo dosta oranica, plastenika, voćnjaka kao i da se šteta još procenjuje.
"Najviše su pogođeni poljoprivredni usevi. Država će pomoći kao i svaki put do sada, bilo u novu ili u robi koju su izgubili. U Rimu sam razgovarala sa starim i novim direktorom FAO, zatražila pomoć i dobila potvrdu, tako da ću ovih dana videti da dobijemo neki grant koji možemo da iskoristimo za poplavljena područja i za nastalu štetu poljoprivrednicima da nadoknadimo", najavila je Tanaskovićeva.
NAPOMENA: Komentarisanje vesti na portalu UNA.RS je anonimno, a registracija nije potrebna. Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni. Komentari odražavaju stavove isključivo njihovih autora, koji zbog govora mržnje mogu biti i krivično gonjeni. Kao čitatelj prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa Vašim načelima i uverenjima. Nije dozvoljeno postavljanje linkova i promovisanjedrugih sajtova kroz komentare.
Svaki korisnik pre pisanja komentara mora se upoznati sa Pravilima i uslovima korišćenja komentara. Slanjem komentara prihvatate Politiku privatnosti.