Tradicija i običaji najlepšeg malog grada na Dunavu: Kladovo - mesto gde se uvek rado vraćamo

Na obali Dunava, gde se vekovima susreću narodi i kulture, Kladovo čuva bogatu tradiciju. Običaji koji su nekada obeležavali svako domaćinstvo, i danas žive među ljudima - u pesmi, veri i gostoprimstvu.

Kladovo - mesto gde se prepliću stari običaji i moderni život. Običaji se ne čuvaju u knjigama već u domovima i pamćenju ljudi. Na obali reke koja povezuje 10 država, različiti narodi i običaji žive u istom ritmu. Srbi i Vlasi, stari i novi domaćini, svi zajedno čuvaju tradiciju koja spaja.

„Svako druženje sa Vlasima iz ovog kraja je raznovrsno i puno lepih događaja i lepih uspomena, tako da mi uživamo u njiihovom društvu, a i verujem da oni uživaju sa nama. Svaki naš susret je pun osmeha i radosti, a nekad i zaplačemo kada je situacija, što od tuge, što od sreće. Lepo je biti ovde“, rekla nam je vlasnica kompleksa „Dunavska avlija” u selu Mala Vrbica Lejla al Amasi.

Tkanjem kroz vreme i sećanja: "Misija Kreativa" oživljava stare zanate i nasleđe Kladova

Domaći ukusi, toplina i mir zlatiborskog kraja: Vodimo vas u selo Ljubiš i gastronomski kutak porodice Pećinar

Predsednica Aktiva žena iz vlaškog sela Velika Vrbica Branka Stojanović ispričala nam je kakvu to hranu možemo pojesti u Kladovu i čime se to Rumuni oduševljavaju. 

„Vlasi, Srbi i Rumuni jako se dobro slažu u ovom kraju. Rumuni su naši stalni gosti u restoranima, vole našu tradicionalnu  hranu. Vlasi kao Vlasi vole, specifični su po vlaškoj muzici koja je neizbežna na svadbama, krštenja i veseljima. Imamo specifičnu pitu, zove se kokoruada, sprema se od pirinča, jaja i sira, to je starinska pita. Za slave spremamo pasirani pasulj koji se preliva zaprškom, a tu je i naš čuveni kuvani kupus koji su naše bake spremale sa ribom za posne slave. Naše udruženje je osvojilo nagradu za najlepši slavski kolač, to je neizbežan deo svake slave“, ističe Stanković. 

Da su svoj uticaj ostavili i Turci, svedoči tvrđava Fetislam iz 16. veka, čije ime na turskom znači ‘pobeda islama’. Kladovo nije samo grad tvrđave Fetislam i Dunava, već i grad u kojem se tradicija prenosi sa kolena na koleno. 

Ovde se susreću srpski i vlaški običaji, vera i pesma, prošlost i sadašnjost. Običaji koji su se najviše održali jesu oni u vezi sa najvažnijim trenucima u životu pojedinca,  svadbeni i samrtni, dok su se oni koji se odnose na rođenje promenili s vremenom.

„Vrlo se pazio taj period babina, odnosno prvih 40 dana od rođenja deteta, kada su i beba i mama najviše bili izloženi uticaju ‘zlih sila‘ kako se to smatralo nekada. Prosto je bilo poželjno, zapravo obavezno da budu zaštićeni na taj način što nisu izlazili, napuštali svoj dom, izbegavalo se da ljudi sa strane ulaze u dom, a jedan od interesatnih detalja jeste da nikako veš porodilje i novorođenčadi ne bude tokom noći izložen napolju, jer bi zle sile mogle da ga zaposednu i tako naude mami ili bebi“, objašnjava za UNU etnološkinja Milica Vuković i dodaje:

„Česti su svadbeni rituali, izvođenje mlade iz kuće i gde je njena porodica vodi kod mladoženje i kad dođu kod njega u dvorište tu svatovi imaju niz ritualnih radnji koje svaka ima neko svoje značenje. Mladu u dvorištu dočekuje svekrva, koja je vodi do specijalno pripremljene sofre i mladu tu vrte tri puta u krug s leve na desnu stranu. Zatim se mladoj lomi pogača iznad glave, a ona po parče baci na sve četiri strane sveta. Tada svekrva nitima i koncima vezuje nju i mladoženju i iznad glave im drži jabukovu granu, te ih polako uvodi u kuću i tada mlada treba da podigne nakonče, dete muškog pola koje je malo. Ove ritualne radnje imaju funkciju uvođenja novog člana u domaćinstvo, odnosno neveste“, ističe etnološkinja.

Istočna Srbija neguje obilje detalja u vezi sa smrću. Veza sa pokojniicma nigde nije tako jaka kao kod ljudi iz ovih krajeva. Oni se za smrt pripremaju. Ukoliko nemaju dece i nisu sigurni da li će ih porodica dostojno ispratiti na onaj svet, podižu sebi grobnice i organizuju takozvane pomane, običaj darivanja za dušu budućeg pokojnika.

„Vi možete za duše da namenite sve, u prošlosti ste nekom mogli da namenite i kolo i pesmu i cvetnu livadu, pored toga što su se namenjivali za svakodnevnu upotrebu. Namenićete kaput, cipele, peškir, lavor za umivanje, sapun. Intentresatno je na koliko se daju ti pomeni, u ostatku Srbije je na 7 dana, ovde je prvi pomen u prva 3 dana. U ovom kraju se čak i danas poštuje to neko pravilo da se pokojnik bocne nekom iglicom kako bi se sprečilo vampirenje, recimo u selima na Miroču, još uvek imate poprilično verovanje, odnosno strah od vampirenja“, kaže Vuković.

Vera i običaji idu ruku podruku u Kladovu. Slava, litije, Sveti Trifun i Božić i dalje okupljaju porodice i čuvaju duh zajedništva. Nekoliko praznika je veoma posećeno.

„Za Lazarevu subotu izađe skoro ceo grad, idemo u litije kroz grad, na Bogojavljenje još više bude i onda idemo litije do Dunava do plaže i onda imamo plivanje za časni krst. Tako da je skopčano to narodno predanje, tradicija sa verskim praznicima tako da smo, hvala Gospodu, po tom pitanju blagosloveni. Ovde je Vaskrs na prvom mestu, pa svi ostali praznici i to je nešto što me je oduševilo. I naravno Đurđevdan, mnoga domaćinstva, neka sela slave kao zavetinu Svetog Georgija “, objašnjava nam arhijerejski namesnik Ključki protojerej Dejan Pajić.

Jedan od elemenata tradicije u Kladovu svakako je vetar. Meštani kažu da kada ne duva, sigurno nešto nije kako treba. Jaka strujanja pomažu još jednoj tradicionalnoj delatnosti. Vetar štiti vinovu lozu i pomaže da grožđe brže sazri. U ovom kraju postoji veliki broj vinograda, u selu Kostol čak 40 hektara pod grožđem, koje se na Svetog Trifuna orezuje.

„Ovde je kultura i negovanje vina i grožđa i rakije od grožđa nešto što sam zatekao i što me je oduševilo, jer ja dolazim iz Zapadne Srbije i tamo nema vinograda toliko, skoro nikako. Ovde je podneblje takvo da sunca ima dosta, tako da su svi uslovi bili povoljni za uzgoj vinograda i grožđa“, kaže protojerej Dejan Pajić.  

Duh starih vremena i sve specifičnosti ovog kraja posetiocima se predstavljaju na brojnim manifestacijama, poput Etnofestivala, koji se održava u julu.

„Ove godine smo obeležili 19. po redu i u tom momentu kod nas u gradu dolazi preko 100 izlagača iz cele Srbije, iz inostranstva, koji predstavljaju tradicionalne proizvode koje su sami spremili, koji imaju veliko značenje za njih. Tu je i Zlatna Bućka Đerdapa. Bućka je najstarija manifestacija u Kladovu, održava se u Tekiji u avgustu mesecu svake godine i ona je više okrenuta ka Dunavu, ka reci“, kaže za UNU direktorka Turističke organizacije Kladovo Aleksandra Vasiljević i dodaje:

„Naša omiljena rečenica, nas meštana iz Kladova je ta da je Kladovo tamo gde je Dunav najlepši i standardna naša dobrodošlica puutnicima i turistima je da se nalaze u najlepšem malom gradu na Dunavu. Dunav je ovde kroz istoriju dirigovao živote ljudi koji su se vekovima ovde nastanjivali, a i dan danas je tako“.

Ta reka je u velikoj meri oblikovala Kladovo, od privrede do turizma. Tradicija u ovom kraju oduvek je bilo ribarstvo.

„Pričamo uglavnom o onome što smo nekada radili, kada je bilo jako puno ribe, sada ima jako manje. Onda se setimo kako je nekada bilo, kako smo na jednom delu Dunava, za dva sata, ja sam imao 216 kilograma somovine. Volimo da pričamo o takvim događajima. Sećamo se lepoga“, rekao nam je pobednik Zlatne bućke Đerdapa deset puta Zoran Dinulović.

A lepog ima svuda, od prirode preko tradicionalne hrane do ljudi. Meštani neskromno kažu da imaju najlepšu nošnju u Srbiji, dok gosti tvrde da je pored šarenih boja, najveći kvalitet ovog kraja pitoma narav ljudi.

Najlepša tradicija Kladova nije u običajima samim, već u ljudima – u njihovoj spremnosti da se posećuju, da dele ono što imaju i da to čuvaju. 

Projekat sufinansiran od strane Opštine Kladovo, stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

UNA sa neobičnim zanatlijama: Kako se prave čuveni ohridski biseri, tradicija duga više od veka?

Još jedno zanimanje koje polako odlazi u istoriju: Poslednji ulični čistač cipela za UNU objašnjava kako izgleda ovaj zanat

Zanat je muški, a radi ga žena: Nema tog časovnika koji Aleksandra ne može da popravi