U Srbiji se zatvara sve više malih proizvođača hrane: Za pet godina nećemo videti prase

Iako Ministarstvo poljoprvrede negira da je u Srbiji tokom 2021. godine ugašeno 37 odsto farmi, ta brojka bi možda mogla da bude još veća ako se posmatraju manja poljoprivredna gazdinstva koja su osnovana i zavedena u Agenciji za privredne registre (APR), ali ne i odjavljena.

Situacija je identična na severu i jugu zemlje, pa se od Vojvodine do Niša strahuje od pomisli da nećemo imati dovoljno mesa i da je stočni fond otišao u nepovrat.

Da li kontinuirano decenijsko propadanje stočarstva u Srbiji najavljuje prelazak na veganstvo, proizvodnju jestivih buba ili "3D veštačkih odrezaka", UNA je pokušala da sazna kako od farmera, tako i od zaposlenih u Privrednoj komori Srbije i na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu.

Preskupi inputi, cena otkupa mala

Iz Udruženja odgajivača svinja u Subotici za UNU kažu da je mnogo manje svinja i klanja jer je otkupna cena mesa ista godinama, između 170 i 180 dinara po kilogramu, a cene inputa su sve veće i veće. Nafta je poskupela sa 48 na 170 dinara, džak koncentrata je skočio sa 50 na 80 dinara po kilogramu, poskupeli su i ječam, kukuruz, pšenica i soja, veštačko đubrivo...

"Mnogi su odustali ili su na izmaku snaga. Ne žele da rade u minusu ili u najboljem slučaju tako da budu na nuli", kaže Antal Cindel sa salaša mesne i organske proizvodnje u Bajmoku, mesta na pola puta između Sombora i Subotice.

Njegov kolega iz sela Hum u okolini Niša, Zvonko Živanović, pre nepunih deset godina osnovao je Udruženje "Tri praseta", koje je nažalost, morao da ugasi pretprošle godine, tj. na početku pandemije koronavirusa.

Deca će nam biti gladna

"Imao sam deset udruženih članova, sada radimo samo nas dvojica. Ostali su zatvorili. Desetkovani smo sa otkupnom cenom i uvozom svinjskog mesa. I veliki proizvođač, poput Žitorađa, zatvorio je svoju farmu, nisu imali da plate radnike, đubrivo, seme, prskanje. A u našem selu se od 600 domaćinstva, oko 400 bavilo stočarstvom, pre svega čuvanjem svinja, sada ih je ostalo svega 50. Oni koji su se bavili kravama i proizvodnjom mleka, ostalo ih je svega 30. Napustili su i obradu polovine obradivih površina. To znači da je pogašeno oko 80 odsto malih proizvođača na jugu Srbije", kaže Živanović.

Prema njegovim rečima, samo to selo hranilo je čitav Niš, grad sa više od 260.000 stanovnika.

"Doći ćemo u situaciju da će nam deca biti željna mleka, mesa i kvalitetnog sira. Za pet godina nećemo imati gde prase da kupimo. Trenutno smo osuđeni na meso iz uvoza, nekvalitetno i opasno meso koje ko zna koliko dugo stoji u hladnjačama jer je njegov rok trajanja u EU šest meseci, posle čega mora da se izveze, dok su te regulative kod nas do godinu dana", navodi sagovornik UNE.

Privilegovani uvoznici

Profesor dr Cvijan Mekić, šef Katedre za odgajanje i reprodukciju domaćih i gajenih životinja, objašnjava da je otkupna cena glavni problem, kao i dužina skladištenja mesa koja je stimulišuća za uvoznike, ali destimulišuća za domaće proizvođače.

"Pariteti cena nikako ne odgovaraju, tako na primer za kilogram žive vage mesa ne može da se kupi sedam kilograma kukuruza. Takođe, potrebna nam je planirana strategija ratarske proizvodnje, većeg udruživanja i uključivanja u više faza prerade", zaključuje prof. Mekić.

Nenad Budimović, sekretar Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih prozvoda iz Privredne komore Srbije kaže za UNU da se više od 300.000 domaćinstava bavi proizvodnjom junećeg i svinjskog mesa i mesnih prerađevina, da imamo 116.000 domaćinstava sa mlečnim govedarstvom, dok je broj pravnih lica i preduzetnika u stočarstvu dosta manji.

"Broj stoke nije značajno pao, čak i u slučaju da je zatvoreno 37 odsto farmi. Proizvodimo dovoljne količine mesa za sopstvene potrebe, osim svinjskog. Proizvodimo svega 90 odsto od ukupnih potreba stanovništva. Mi jesmo ispod proseka po potrošnji mesa u odnosu na evropske države, pogotovo junećeg mesa kojeg imamo 4,5 kg po glavi stanovnika, svinjskog 16 kg, pilećeg 18 kg, ribe dva do tri kg i jagnjećeg četiri kg", navodi Budimović.

Sekretar udruženja objašnjava da uvozimo svinju jer je jeftinije.

"Ciklusi u proizvodnji svinja tovljenika su dugi, poslednje dve godine su izrazito teške. Pandemija, prestanak rada ugostitelja, povećanje cena žitarica na svetskom nivou i ostala poskupljenja, ostavilli su trag. Ljudi ne mogu da izdrže tu vrstu biznisa, poljoprivreda i stočarstvo nisu više hobi, to je ozbiljan biznis sa dinamičnim promenama i tehnologijama u proizvodnji i farmer bi trebalo da zna unapred otkupnu cenu kada stavi prase u objekat", dodaje Budimović.

Rešenja za stočare postoji

Prema njegovim rečima, država Srbija ima i zašto da bude ponosna jer uprkos svim pomenutim činjenicama nije bilo nestašica, drastičnih poskupljenja i redova.

"Treba razumeti klaničare i proizvođače kad kažu da im je dosta više, jer ne znaju cenu proizvoda i tempo plaćanja. To je živa proizvodnja, životinje moraju da se neguju, vodi računa o njihovom zdravlju i prehrani", navodi on.

Kao rešenje nudi opciju usklađivanja regulative sa EU ili donošenje sopstvene regulative o zabrani uvoza mesa starijeg od tri meseca, odlučiti da proizvod bude sa dodatnom vrednosti jer nema GMO unosa ili da hranimo životinje kao i svi drugi.

"Treba povećati potrošnju, pokrenuti izvoz ka novim destinacijama, Vijetnamu, Kini, nesvrstanima, arapskom svetu koji mogu da plate dobar proizvod. A da mi istovremeno radimo na genetici, ishrani, da dižemo mesnatost proizvoda, kvalitet kulena, šunke, pršute itd.", zaključio je naš sagovornik.

Napomenuo je da najviše uvozimo iz EU, pre svega iz Španije, Nemačke, Holandije, Belgije, Mađarske i Hrvatske, a da najviše izvozimo u zemlje CEFTE, BiH, Crnu Goru i Severnu Makedoniju.

Prema zvaničnoj statistici, u odnosu na desetogodišnji prosek (2010–2019), ukupan broj goveda manji je za 2,8%, svinja za 4,4%, koza za 4,7% i živine za 12,7%, a 2,4% veći je broj ovaca. U klanicama registrovanim na teritoriji Republike Srbije, u oktobru 2021. godine, u odnosu na isti period prethodne godine, više je zaklano ovaca (za 28,8%), živine (10,1%), a manje je zaklano goveda (za 9,4%) i svinja (18,6%). 

Iz resornog ministarstva i Uprave za veterinu do objave teksta nisu odgovorili na pitanja UNE o stanju u srpskom stočarstvu.