UNA istražuje: Da li je samit u Davosu ekonomski forum ili politički skup moćnika?

Svetski lideri, šefovi najvećih kompanija i  predstavnici glavnih međunarodnih organizacija okupljaju se svakog januara, više od 50 godina, u malom švajcarskom planinskom gradu Davosu na Svetskom ekonomskom forumu.

Koji su dometi foruma i da li je reč o ekonomskom ili pak o političkom skupu moćnika?

Globalna inflacija, ratovi, procvat veštačke inteligencije  - zvanično to su glavne teme 54. foruma. Mnogi ovde ne dolaze zapravo zbog sesija, već zbog umrežavanja. 

„Neki stepen međuzavisnosti politike i ekonomije i to značajan stepen postoji u svetu i Svetski  ekonomski forum to najboje oslikava. Činjenica da će svetski lideri koji zastupaju svoje nacionalne  interese razgovarati sa liderima i susresti se uglavnom na marginama foruma, ali susresti se i sa direktorima i osnivačima svetskih giganata i kompanija pokazuje tu korelaciju međunarodne  politike i ekonomije“, smatra Sava Mitrović iz Centra za evropske politike.  

Vučić: Teška godina za ceo svet pred nama, ali Srbija kreće u realizaciju velikih planova

Kompanije su jedine koje plaćaju da bi učestvovale na forumu. Cena po osobi je više od 20 hiljada evra. Svi ostali učesnici su oslobođeni plaćanja participacije. 

„Svetski vašar na kome dođe, ne mogu svi, oni koji su pozvani, uglavnom najmoćniji ljudi u svojim oblastima, nisu samo političari, predstavnici vlada, tamo imate vrlo šareno društvo, ali uglavnom  iza tih ljudi mora da postoji nešto zbog čega ih pozivaju tamo u Davos“, objašnjava ekonomista Ljubodrag Savić. 

Savić objašanjava da se u mirnije vreme u Davosu raspravljalo o ključnim temama. Danas, tvrdi, oni najmoćniji diktiraju tok foruma koji na kraju ne rezultira pomacima u globalnoj politici. 

„Bili smo na vašaru, videli se, lepo se proveli, lepo se ispričali, razmenili mišljenje, ostali pri svojim stavovima i idemo kući“, kaže Savić. 

Iz Centra za evropske politike ipak tvrde da biti na jednom mestu, četiri dana, u krugu moćnika,  obično dovodi do ostvarivanja pojedinih interesa. 

„Nema primera da su se na ovakvim forumima potpisivali međunarodni ugovori koji bi obavezivali države, ali da se na tim forumima može doći do direktnih kontakata lidera koji razgovaraju o temi koja je od njihovog značaja ili razgovora direktora kompanije sa nekim liderom koji planira da  investira u njegovoj državi, takva vrsta usmenih sporazuma se na ovakvim forumima postigne, a nakog toga sledi neko formalno obavezivanje u nekom drugačijem formatu“, objašnjava za UNU Mitrović. 

Severna i Južna Koreja su na primer održale prve sastanke na ministarskom nivou u Davosu 1989.  godine. Te 2018. godine grčki i makedonski premijeri sastali su se prvi put posle sedam godina, kako bi okončali 27-godišnji spor oko imena Makedonije - što se navodi  kao primer da sastanci u Davosu mogu da dovedu do akcije.