UNA pita: Koliko najavljene ekonomske mere znače građanima Srbije?

Deca do 16 godina, penzioneri, prosveta, medicinari - veća primanja ili jednokratne mere za te grupe najavio je najpre predsednik, a potom i ministar finansija sa objašnjenjem da je planirani deficit u budžetu znatno manji od očekivanog i da ima novca da se pomogne građanima. 

Una je proveravala koliko ta pomoć znači nekima od njih, ali i kakve bi efekte to moglo da ima na ekonomsku situaciju u Srbiji.

Sa primanjima od 32-33.000 dinara penzionerke Ljiljana i Slađana već su izračunale da za nekoliko meseci dobijati blizu 7.000 više nego sad. 

"U prvi mah to deluje kao značajno", kažu one, ali kada pogledaju troškove života, stvari stoje drugačije.

"Neće mi značiti ništa što ću ja dobiti povećanje u oktobru od 5,5%, pa posle kako je rekao u januaru 15%, kad će u tom periodu poskupeti i struja i komunalije i osnovne životne namirnice", kaže penzionerka Ljiljana Raković Doderović.

Neki kažu "daj šta daš, neka daju neka povećavaju". 

Možda bi imalo nekog uticaja kada bi povećavali svaka tri meseca i kad ne bi bilo inflacije.

Nije isto kad vi onome ko ima 70.000 date 20% povećanja i meni koja ima 30.000 date 20%.

"Prosečna penzija je ispod minimalca što znači da bi penzije trebalo više sa višim procentom da se povećavaju", kaže penzionerka Slađana Plavšić.

Osim penzionera, koje čeka povećanje od oko 20%, viša primanja najavljena su i za prosvetare i medicinsko osoblje, i to za 15,5%. Njihovi sindikati već imaju stav o tome.

"Povećanje od 10% vidim kao najavu za sledeću budžetsku godinu i ona pokazuje da će se negativan trend nastaviti. Jer ukoliko ostali iz javnog sektora budu u narednoj godini dobili povećanje za 11, a možda i preko tog procenta za 5,5% u ovoj budžetskoj godini, što je oko 4.000 dinara, to ima smisla i svrhu, prosveta dobija manje od drugih. Kada je reč o povećanju cene rada i tim putem treba da se ide", kaže predsednik Granskog sindikata prosvetnih radnika Srbije"Nezavisnost" Srđan Slović.

Sa prvim danom 2024. godine veće plate, i to za 10%, čekaju i sve zaposlene u javnom sektoru. Još jedna mera, po 10.000 dinara, sleduje i deci do 16 godina. To je dobra odluka s obzirom na višak prihoda i manji deficit, smatra profesor Hasan Hanić.

"Porez niza korekcija penzija u prethodnom periodu biće moguće da dođe do povećanja penzija, a da se pritom ne ugrozi stabilnost javnih finansija države", kaže Hanić.

Drugačije mišljenje ima ekonomista Saša Đogović kojem najavljene mere deluju više ad hok nego ekonomski osnovane.

"To će imati pozitivnog efekta na potrošnju i to je taj neki kratkoročni dobitak. Ali, gledajući na duže staze, mi se možemo naći u problemu jer će ta sredstva koja odu na potrošnju, tekuće stvari koje nisu bile planirane, mi ćemo se morati uskraćivati u narednom periodu da bismo ta sredstva vratili, a mogli smo da ih investiramo i obezbezbedimo održivi privredni rast i razvoj i na održivim temeljima rast kupovne moći ovih targetiranih grupa", ističe Đogović.

Više novčane mase u opticaju, napominje Đogović, uticaće verovatno i na novi rast inflacije. 

To će stvoriti još više problema Narodnoj banci u nameri da je obuzda i naterati je da dodatno zaoštri kamatne stope.