UNA pita: Šta za Srbiju znači poziv na samit BRIKS-a?

Nedavno je predsednik Srbije Aleksandar Vučić dobio poziv da prisustvuje samitu zemalja BRIKS-a u ruskom Kazanju od 22. do 24. oktobra, kao specijalni gost. Zvanični odgovor još nije saopšten, a do tada mi pitamo - da li se u svetu dele nove geopolitičke-ekonomske karte i šta dobija Srbija?

Kao akronim za četiri zemlje ubrzanog ekonomskog razvoja  - Brazil, Rusiju, Indiju i Kinu - 2006. godine nastao je BRIK. Kada se kasnije grupaciji pridružila i Južnoafrička Republika, ime je promenjeno u BRIKS. 

U Srbiji se već godinama raspravlja o eventualnom članstvu u BRIKS-u kao alternativi evrointegracijama. Ipak, da li je to uopšte alternativa za Srbiju? Šta za državu okruženu EU i NATO zemljama znači poziv na samit BRIKS-a?

Dodik: BRIKS je interesantan za Srbe, Srpska se nada statusu posmatrača

"BRIKS se sada može definisati kao politička platforma sa antizapadnim smerom, da budemo najbliže definiciji šta je BRIKS. Međutim, on nema nikakve atribute kao što ima EU, on nema fondove koje bi zamenili 200 miliona evra koje Srbija dobija od EU za finansiranje sopstvenog budžeta, BRIKS takvih para nema. Bez obzira što je BRIKS najveća, sada tamo kad se saberu svi stanovnici teritorije, saberu svi GDP, to je najveća organizacija, ali to je samo skup država, to nije razvijena organizacija kao što je EU", kaže bivši ambasador Srbije u Belorusiji Srećko Đukić.

Iako Srbija ima bilateralnu saradnju sa novim i starim članicama BRIKS-a, poput Kine i UAE, to je i dalje manje kada se gleda Evropa, kažu poznavaoci.

"Srbija, generalno ljudi u Srbiji, biznismeni, preduzetnici, oni su okrenuti prema Zapadnoj Evropi, pre svega odatle dolaze i visoke tehnologije, ako hoćete dolazi i visoka kultura i neka demokratija i jedan razvijen politički život, demokratski politički život, visok standard kakav još nigde nije u svetu dostignut. Potrošnja je velika, tako da su Evropa i Zapad generalno za Srbiju, da kažem najbolji mogući izbor", kaže Mijat Lakićević ispred 'Novog magazina'.

Istovremeno, BRIKS preti da postane značajan geopolitički akter. U 2023. godini udeo BRIKS-a u svetskom BDP-u prestigao je zemlje grupe G7, što menja geopolitičko-ekonomske karte.

Predlog o pridruživanju Srbije BRIKS-u predat srpskom parlamentu

"Multipolarnost je gotova, od toga više nema ništa i zato se sad posle, jednog perioda jačanja drugih snaga u svetu koje su videle i ne žele da budu prišipetlje razne politike SAD, javljaju kao nešto što planira da ovaj svet načini boljim, a to je u vidu BRIKS-a. Da se ne zavaravamo, same te zemlje su po sebi ogromne, jake i ekonomski i politički i vojno, šest zemalja je primljeno, a 42 čekaju u redu", kaže diplomata i nekadašnji ambasador pri UN Branko Branković.

Članstvo Srbije u BRIKS-u popularno je među srpskim građanima. Ukoliko bi morali da biraju BRIKS bi izabralo 47%, dok bi za Uniju bilo njih 35 odsto, pokazalo je nedavno istraživanje organizacije "Novi treći put" .

Zvanični stav Srbije je da je jačanje BRIKS-a neosporno, ali da se Srbija nedvosmisleno nalazi na evropskom putu. 

Dodik: Članstvo u BRIKS-u ne isključuje članstvo u EU