UNA istražuje: Tragom jedne izjave do bure - da li Zakon o radu prepoznaje neplaćen rad?

Nedavna izjava preduzetnice Olgice Samoilović, u jednom popularnom podkastu dospela je u centar pažnje, kada je za mlade koji tek treba da se ostvare profesionalno poručila da "rade bez plate godinu dana". To je izazvalo buru komentara na društvenim mrežama, i podrške i osude.

Proverili smo, koliko društvene mreže selektivno odaberu izjave i šta kaže Zakon, da li je neplaćen rad dozvoljen?

U eri veštačke inteligencije, fotošopa i drugih alata montaže koji mogu da stvore potpuno drugačiju sliku od istinite svaka informacija treba da se podrobno proveri. U podkastu čija epizoda traje sat i po, izjava od šesnaest sekundi izvučena je, kažu stručnjaci, zarad profita.

„Problem nastaje kada nešto izvučete iz konteksta, tu nastaje najveći problem. Apsolutno ne kažem da je izjava gospođe Olgice opravdana po bilo kom osnovu, jer svako treba da proceni kako može da se snađe na određenom poslu i da to svoje znanje unovči na određen način, ali kažem veliki problem u svemu tome je izvlačenje iz konteksta kojem niko ne bi trebalo da pribegava“, objašnjava za UNU menadžer društvenih mreža Ivan Vukajlović.

Osobe s invaliditetom i dalje teško nalaze stalan posao

Mlađe generacije su odavno prestale da liče na prethodne, koje su vrednovale zaposlenje samo po sebi, pa sada spram njih mladi deluju manje lojalno i zahtevno. Veći je izbor posla, s tim je veće i samopouzdanje zaposlenih koji zahtevaju prava i zaradu, zato je upitno da li bi radili neplaćeno za iskustvo.

Ako pitamo mlade, oni bi rekli da bi voleli da je praksa plaćena, jer im je ona neophodna za sticanje iskustva, ali mišljenja su i da je godinu dana predugačak period za volontiranje,

Mladima uglavnom, nije problem da rade neplaćeno ukoliko je to iskustvo neophodno da ih dovede do daljeg stalnog zaposlenja u sferi rada kojom žele da se bave. Za njih, dakle, nije, ali jeste u očima Zakona.

„Zakon o radu osim u jednoj situaciji stručnog usavršavanja, ne poznaje mogućnost neplaćenog rada. Ali je činjenica da je potrebno izmeniti Zakon o radu tako da se oni prepoznaju, da oni mogu da ostvare sva prava, trenutno nesavesni poslodavci zloupotrebljavaju to, čak imamo i neplaćeni probni rad“, objašnjava predsednik udruženja Centar za dostojanstven rad dr Mario Reljanović.

Sa druge strane, radne prakse u specijalizovanim zanimanjima mogu biti veoma dobro plaćene.

Neravnomerno: Više od trećine zaposlenih u Srbiji radi u Beogradu

„Nije apsolutno nepristojno ni pitati za platu, jer je to nešto što bi poslodavac morao i sam da otkrije, što poslodavci vrlo retko rade, naročito na inicijalnim razgovorima za posao“, kaže Reljanović.

Suma sumarum jeste da iskustvo košta, ali isto tako i vreme onih koji ga stiču. Ipak, očekivanja obe strane treba da ostanu realna i dosledna Zakonu o radu.