UNA pita stručnjake: Kako učenike motivisati da se školuju za zanatlije i kako može da pomogne država

Novi, avgustovski upisni rok u srednje škole, doneo je stara pitanja. I posle druge prilike za upis u prvu godinu, ostao je nepopunjen veliki broj mesta u srednjim stručnim školama u kojima se školuju zanatlije.

Godinama se govori da je tih  profila sve manje, ali ne menja se gotovo ništa. Šta može država, a šta privreda?

Novo istraživanje: Preduzetnici korišćenjem poslovnih aplikacija mogu da unaprede svoje biznise

Poslodavci u julu tražili 11.767 radnika, najviše oglasa za jedno radno mesto

Nije istina da mladi ne žele da idu u stručne škole, kažu u Forumu srednjih stručnih škola, ali jeste tačno da su malim maturantima na listama želja sve ređe škole u kojima se školuju za zanatlije.

I da bismo to uvideli nije neophodna ekspertska analiza, dovoljna je jedna zapušena cev u kući ili nabavka povrća za nedeljni ručak.

„Poljoprivreda je struka koja treba da bude dominantna kod nas, poluprazna... Vi teško da nađete sad električara, vozača, keramičara, vodoinstalatera, više niko to i ne upisuje“, objašnjava Milorad Antić iz Foruma srednjih stručnih škola.

Iako gube trku s informacionim tehnologijama ili gimnazijama koje važe za ulaznicu u amfiteatar, zanati se, kažu upućeni u proces dualnog obrazovanja, ipak drže. Jednačina je jasna - po završetku škole, zanatlije čeka siguran posao i veoma konkurentna početna plata.

„U proseku svake godine 3.200 do 3.500 mladih koji završe osnovno obrazovanje, opredeli se za neki od obrazovnih profila ponuđenih za realizaciju po dualnom modelu. Što znači da mladi prepoznaju perspektivu u tom kontekstu, žele da tokom školovanja steknu i neka praktična, funkcionalna znanja i biraju stručno obrazovanje“, kaže za UNU Mirjana Kovačević iz Centra za edukaciju, dualno obrazovanje i obrazovne politike Privredne komore Srbije.

I ponovo se vraćamo na univerzalno pravilo prema kojem je uplata na račun - možda i najveća motivacija.

„Motiv je novac. Nije izmislila Nemačka, Švajcarska i Austrija recimo ako hoćete na zanate da vam daju određenu stipendiju. Država, i privrednik sam - poslodavac, treba da učestvuje u toj priči. Ne da traže benefite, a da ne daju ništa. Da bi imali kvalitetnog majstora, vi morate i da uložite u njega. Ne treba da bude 5.000, neka ih je 30, ali znajte da će se taj učenik upisati. Znajte da će taj učenik da napreduje“, objašnjava za UNU Antić.

Celu Srbiju sazidali Crnotravci, a sad ih nema ni za lek: Zašto mladi sa juga neće na zanate?

A ako se i ne upiše na zanat, kažu u PKS, nije redak slučaj da se, imajući u vidu tržište rada dohotke - pojedinac opredeli da umesto teorije, ipak živi od opipljivije prakse.

„Mladi se kasnije opredeljuju, biraju neke prekvalifikacije i one poslove koji su dobro plaćeni, a kada govorimo o deficitu kadrova zanataskih zanimanja - čim je deficit, čim nečega nema - njemu skače cena, tako da su zarade za ovaj vid poslova jako dobre i to je ono što motiviše naše mlade da se prekvalifikuju i steknu znanja i da rade te poslove“, kaže Kovačević.

Iako su zanatlije nestajale tiho, posledice njihovog nestanka sve su glasnije. Baš zato, očekuju naši sagovornici - da se i u godinama pred nama pokaže da - nije sve u diplomi, već da ima dosta toga i u rukama. 

Još jedno zanimanje koje polako odlazi u istoriju: Poslednji ulični čistač cipela za UNU objašnjava kako izgleda ovaj zanat

Zanatlije nam potrebne kao hleb naš nasušni, ali ih nema - UNA je istraživala u čemu je problem