Vlada Srbije pooštila selekciju za odabir kadrova u državnim organima

Srbija je, kako su istakli iz Službe za upravljanje kadrovima Vlade Srbije, pooštrila selekciju za odabir kadrova za rad u državnim organima, pa je za više od 1.000 slobodnih radnih mesta oglašenih u poslednjih godinu dana, testirano više od 4.000 kandidata.

"Država je uvek najveći poslodavac, svuda u svetu. Kod nas se konkursi za radna mesta oglašavaju svake srede. U ovom trenutku, oko 50 kandidata bi bilo potrebno prema konkursima koji su u toku", kazao je agenciji Beta direktor Službe za upravljanje kadrovima Vlade Srbije prof. dr Danilo Rončević.

Naglasio je da zadatak Službe za upravljanje kadrovima da izabere najbolje ljude koji će moći da se nose sa digitalizacijom i drugim savremenim izazovima, kako bi država napredovala, a reforma javne uprave mogla da se sprovodi po ugledu na evropsku praksu.

Podsetio je da je izbor kandidata definisan Zakonom o državnim službenicima i Uredbom o javnom i internom konkursu, koji od 2018. godine propisuju strožu selekciju.

"Selekcija je postala kompleksnija i podelili smo je na četiri faze. Te faze se dele na opšte funkcionalne kompetencije, posebne funkcionalne kompetencije, ponašajne kompetencije, jedna mala međufaza, u kojoj kandidati moraju da dostave dokumentaciju kojom će dokazati tvrdnju iz prijave koju su predali na samom početku konkursa i poslednja faza se ogleda u motivacionom razgovoru", precizirao je on.

Zbog toga, kako je naveo, sada samo najbolje bodovani kandidati dobijaju posao.

Rončević je kazao i da je najveće interesovanje za radna mesta koja su oglašena u poslednjih godinu do dve godine bilo u velikim državnim organima kao što su Uprava carina, Poreska uprava i Republički geodetski zavod, a najčešče su bili traženi pravnici i ekonomisti.

On je preporučio da se na konkurse javljaju samo oni koji imaju digitalne kompetencije.

"Rad na računaru mora da se smatra osnovom, kao i stručna sprema koju tražimo. Tako isto tražimo i digitalne kompetencije koje moraju biti na nekom određenom nivou da bi neko mogao da uđe u državnu upravu", kazao je Rončević.

Objasnio je da su pozicije koje se dobijaju sa radnim mestom, uglavnom savetničkog karaktera, što znači da kandidat mora da ima završen fakultet i minimalno tri godine radnog iskustva u struci.

Istakao je i da je, u želji da privuku mlade ljude, na sajtu Službe za upravljanje kadrovima otvoren i kutak za kandidate, čiju zanimljivost odlikuje Kviz znanja.

Prema rečima Rončevića, tu svaki kandidat može da proveri svoje znanje i pokaže koji mu je kapacitet za državnu službu.

Od početka godine, u ovoj proveri znanja urađeno je preko 70.000 testova.

Kandidati mogu tu pronaći veći broj informacija kako taj postupak izgleda, rekao je Rončević dodajući da se objašnjava svaka faza konkursa i šta kandidat može da očekuje kada bude došao na testiranje.

Rončević je naveo da se Službe za upravljanje kadrovima trudi da putem većeg broja komunikacionih kanala oglasi i privuče što veći broj kvalitetnih kandidata koji su željni da prikažu svoja znanja i svoje iskustvo ponude državi.

"Interesovanje pratimo putem broja prijava koje pristižu državnim organima. Pored onih klasičnih, standardnih načina kojima oglašavamo poslove, s jedne strane Nacionalne službe za zapošljavanje, njihovog nedeljnika i internet prezentacije Službe za upravljanje kadrovima, novina od pre godinu i po dana je i vajber zajednica", rekao je on.

Rončević je pozvao sve zainteresvone kandidate da prate sajt službe, da se priključe vajber zajednici i da se prijave na jedno od oglašenih radnih mesta.

Privlačenje mladih i obrazovanih ljudi, jedan je od važnih preduslova za reformu javne uprave i zato država već drugu godinu zaredom uz podršku Evropske unije (EU) organizuje Sajam studentske stručne prakse u javnoj upravi.

Na ovom Sajmu, koji se održava 9. novembra, studenti pet državnih univerziteta će biti u prilici da saznaju više o mogućnostima za sticanje prvih radnih iskustava u više od 50 organa koji će na Sajmu ponuditi više od 700 mesta za stručnu praksu.

Trenutno centralni nivo državnih organa, ministarstva, stručne službe Vlade Srbije i organizacije broje negde oko 24.000 zaposlenih.

Profesionalizacija i depolitizacija javne uprave spada među osnovne principe uprave na Kojima insistira i EU.

U proteklom period, kako se podseća, Evropska komisija podržala je unapređenju procesa upravljanja ljudskim resursima u javnoj upravi Srbije, putem direktnih grantova iz sredstava IPA fondova, kao i preko inicijative SIGMA i drugih projekata.

Takođe, EU je finansijski podržala projekat uspostavljanja Nacionalne akademije za javnu upravu kao centralne institucije za stručno usavršavanje u javnoj upravi.

EU je i glavni donator višegodišnjeg projekta uvođenja funkcije upravljanja ljudskim resursima u jedinicama lokalne samouprave i profesionalizaciju lokalne administracije koji se u dve faze sprovodi još od 2016. godine, za šta je iz EU izdvojeno šest miliona evra.

Sredstvima iz IPA 2019/2020 fonda finansira se i projekat uspostavljanja Informacionog Sistema za upravljanje ljudskim resursima u državnoj upravi koji ima za cilj da se uspostavi komunikacija i vođenje evidencije svih zaposlenih u državnim organima, jedinicama lokalne samouprave i autonomnim pokrajinama.

Proces razvoja države kao dobrog poslodavca deo je šireg procesa reforme javne uprave, koja se u Srbiji sprovodi uz kontinuiranu finansijsku i svaku drugu podršku EU.

Glavni koordinator reforme je Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave.