Rođenje američkog tržnog centra započelo je eru kupovine bez prozora koja je uglavnom još uvek ovde
Pre nekoliko decenija, Amerikanci su hrlili u glavnu ulicu da kupuju. Niz malih porodičnih radnji stajale su jedna pored druge duž, izlažući svoju robu kroz velike prozore dobrodošlice. Onda se 1956. dogodilo nešto što je zauvek promenilo to iskustvo kupovine. Da li ste se ikad zapitali zašto tržni centri nemaju prozore?
Novi maloprodajni format upakovao je užurbanost trgovine u glavnoj ulici i ponovo ga stvorio unutar veoma velike kutijaste zgrade koja je – s namerom – bila bez prozora.
Rođenje američkog tržnog centra započelo je eru kupovine bez prozora koja je uglavnom još uvek ovde. Strategija je bila pametna i mali detalji u planiranju, od arhitekture kutije za cipele bez ukrasa do biljaka u saksiji, pažljivo su osmišljeni.
Ovo su bile mere uštede za operatere tržnih centara koje su takođe osmišljene da utiču na posetioce tržnih centara da slobodno troše. Veštačko osvetljenje nastojalo je da stvori večno dnevno okruženje. Na ovaj način, posetioci tržnog centra bi ostali duže nego što su očekivali i potrošili više nego što bi želeli.
Još jedan razlog zašto tržni centri izbegavaju prozore iman veze sa merchandisingom, rekao je za CNN Burt Flikinger, stručnjak za maloprodaju i generalni direktor konsultantske kompanije za maloprodaju 'Strategic Resource Group'.
Manje prozora i više zidova, rekao je on, značilo je više prostora za trgovce na malo da dodaju police i šipke za skladištenje svojih proizvoda i maksimiziraju prodaju po kvadratnom metru u svojim prodavnicama koje bi inače bile izgubljene u dosadnom pogledu na parking u tržnom centru.
Ali najskriveniji razlog zašto tržni centri ograničavaju prozore mogao bi biti da kupci izgube pojam o vremenu.
"Kupci ne mogu da vide kišu ili snežnu oluju koja duva bez prozora. Kupovina bez prozora stvara okruženje potrošnje bez ometanja", rekao je Flikinger.
"Kada ljudi imaju osećaj bezvremenosti i udobnosti, porodice troše više jer se mogu fokusirati samo na prodavnice i iskustvo tržnog centra."
Struktura tradicionalnog tržnog centra bila je ili u obliku slova T, ili u obliku krsta sa četiri sidrene prodavnice sa obe strane, rekla je za Si-En-En Stefani Cegelski, potpredsednica istraživanja u Međunarodnom savetu tržnih centara.
"Kada hodate oko tog 'T' sve je okrenuto ka vama. Kao kupac, vi neprestano gledate šta sledi i suprotstavljate se onome što se dešava u spoljnom svetu", rekla je ona.
Kao dodatni bonus, "programerima tržnih centara je bilo mnogo jeftinije da ne postavljaju više prozora okrenutih ka spolja jer bi to pojeftinilo grejanje i hlađenje velikog prostora", rekao je Thomas McMillan, direktor Centra za Studije maloprodaje na poslovnoj školi Mays Univerziteta Teksas A&M.
Troškovi energije su obično drugi najveći operativni trošak za trgovce na malo posle troškova rada.
NAPOMENA: Komentarisanje vesti na portalu UNA.RS je anonimno, a registracija nije potrebna. Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni. Komentari odražavaju stavove isključivo njihovih autora, koji zbog govora mržnje mogu biti i krivično gonjeni. Kao čitatelj prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa Vašim načelima i uverenjima. Nije dozvoljeno postavljanje linkova i promovisanjedrugih sajtova kroz komentare.
Svaki korisnik pre pisanja komentara mora se upoznati sa Pravilima i uslovima korišćenja komentara. Slanjem komentara prihvatate Politiku privatnosti.