UNA vremeplov: Brazil poneo krunu šampiona, zvezda je rođena

Svetsko prvenstvo održano u leto 1958. u Švedskoj dobilo je novog šampiona i označilo rođenje nove zvezde - Edsona Arantesa do Nascimenta, poznatijeg pod nadimkom Pele.

Brazilska fudbalska bajka na severu Evrope bile je kompletna, pošto su se Karioke konačno popele na krov planete.

Po mnogima fudbalski najtalentovanija nacija u više navrata je ostajala "kratkih rukava" i bez titule prvaka, a posebno bolan bio je Marakanaco, šokantan finalni poraz od Urugvaja pred 205.000 sunarodnika u Rio de Žaneiru.

Ta generacija je otišla u istoriju, neka nova je stasala i počela da kreira novi fudbalski poredak.

Možda niko nije očekivao da će golobradi klinac od 17 godina povesti Karioke ka trofeju, ali on je uradio upravo to.

U četvrtfinalu je jednim hicem u metu otpisao Velšane i sa 17 godina i 239 dana ispisao istoriju kao najmlađi strelac svetskih prvenstava ikada. Taj rekord je i dan danas neprevaziđen.

U polufinalu je Francuzima "isporučio" tri gola, u završnoj bici Šveđanima dva, za epitet junaka nacije pred kojim je bila svetla budućnost.

Ako se zna da su Brazilci u svojim redovima imali i asove poput Garinče, Vave, Macole... onda je jasno zašto su se u velikom stilu prošetali do krune. U odlučujućih 180 minuta smotre čak deset puta su tresli mrežu, za naklon rivala i fudbalske planete.

Jedno ime se, pak, izdvajalo više od drugih. Pele je "kupio" srca zaljubljenika u najvažniju sporednu stvar na svetu. Divili su mu se i prethodnici i naslednici. I oni koji ga nisu voljeli. I oni koji su ga obožavali.

"Najbolji igrač u istoriji je Alfredo di Stefano. Pelea odbijam da klasifikujem kao igrača. On je iznad toga", objasio je čuveni Ferenc Puškaš.

Čovek koji je posle Pelea došao na veliku scenu, Johan Krojf, takođe je "sipao" hvalospeve.

"Pele je jedini fudbaler koji je prešao granice logike".

Pored Pelea, na severu je punim sjajem zablistao i Žist Fonten. Francuski as prvenstvo je okončao sa 13 golova, što je i dan danas rekord jednog turnira.

Jugoslavija se relativno lako kvalifikovala u Švedsku, sa po dve pobede i remija protiv Rumunije i Grčke.

U Skandinaviji su Plavi krenuli remijem protiv Škotske (1:1), potom su, po navici, porazili Francusku (3:2), da bi remizirali i sa Paragvajem (3:3). Dva kiksa protiv objektivno slabijih rivala skupo su ih koštala, pošto su umesto sa prvog mesta u grupi i okršaja sa Severnom Irskom, morali na Zapadnu Nemačku.

A Panceri su, kao i četiri godine pre u Švajcarskoj, bili nepremostiva prepreka. Slavili su 1:0 golom Helmuta Rana.

Za Jugu, koju je sa klupe predvodio Aleksandar Tirnanić, igrali su: Vladimir Beara, Srboljub Krivokuća, Tomislav Crnković, Dobrosav Krstić, Branko Zebec, Vasilije Šijaković, Novak Tomić, Todor Veselinović, Vujadin Boškov, Dragoslav Šekularac, Aleksandar Petaković, Zdravko Rajkov, Miloš Milutinović, Radivoje Ognjanović.