UNA vremeplov: Ćirini sinovi, majstor Zizu, prečka koja se još trese...

Planetarna smotra održana 1998. godine u Francuskoj bila je istorijska iz više razloga.

Za ljubitelje fudbala na ovim prostorima svakako najvažniji bio je antologijski uspeh Hrvatske, koja je pod vođstvom Miroslava Blaževića napravila senzaciju i uzela bronzanu medalju.

Pamtiće se i prva titula Trikolora uz majstorske partije Zinedina Zidana koji je u finalu "torpedovao" šampionski Brazil.

Zatim pogođena prečka jugoslovenskog asa Predraga Mijatovića koja je odredila tok meča sa Holanđanima...

Vatreni su u Francuskoj premijerno nastupili na Mundijalu i - oduševili. Ćiro je okupio praktično sve najbolje što je Hrvatska imala u tom trenutku, a imala je asove svetske klase, sjajno ukomponovao ekipu i usadio joj drčni, pobednički mentalitet.

U konkurenciji Jamajke (3:1), Japana (1:0) i Argentine (0:1) Davor Šuker i društvo takmičenje u grupi su završili kao drugoplasirani. Zatim su u osmini finala eliminisali Rumuniju (1:0), te zakazali boj sa favorizovanom Nemačkom.

Čuveni Geri Lineker davno je rekao još čuveniju da je "fudbal jednostavna igra u kojoj 22 igrača 90 minuta jure loptu, a na kraju uvek pobede Nemci".

Te julske noći na "Žerlanu" Robert Jarni, Goran Vlaović i Šuker su ga demantovali. Hrvatska je odigrala možda i najbolju utakmicu ikada, pregazila favorita (3:0) i nagovestila da može da ode do kraja.

Da nije bilo Lilijana Tirama i njegova dva gola u polufinalu možda bi i bilo tako. Jer, Vatreni su pokazali zube i domaćinu, vodili, a onda je stameni defanzivac dao jedina dva reprezentativna pogotka u karijeri na oduševljenje 76.000 gledalaca na "Sent Deniju".

Nakon tako bolnog kraha mnogi bi potonuli. Pa ipak, trener svih trenera je uspeo da digne ekipu koja je u bici za treće mesto nadigrala Holandiju na krilima golova Roberta Prosinečkog i Šukera, Zlatne kopačke smotre. Lale su preko Budevajna Zendena smanjile, u finišu opasno pretile, ali je Dražen Ladić zaključao mrežu i velika fešta mogla je da počne.

U anale fudbalske igre su se upisali: Ladić, Igor Štimac, Slaven Bilić, Aljoša Asanović, Prosinečki, Šuker, Zvonimir Boban, Silvio Marić, Mario Stanić, Zvonimir Soldo, Igor Tudor, Ardian Kozniku, Jarni, Zoran Mamić, Vlaović, Dario Šimić, Krunoslav Jurčić, Petar Krpan, Antoni Šerić, Goran Jurić, Marijan Mrmić i Vladimir Vasilj.

A oni su u domovini dočekani kako i dolikuje. Ćirini sinovi su postali junaci nacije čiji spektakularni doček na zagrebačkim ulicama se i dan danas prepričava.

Heroji su postali i fudbaleri Francuske. Imali su Galski petlovi u prošlosti plejadu asova, ali nikada nisu uspeli da dođu do finala, a kamo li da podignu najvredniji pehar. Domaća smotra, druga po redu nakon 1938, bila je idealna prilika za to...

U grupi su lako otpisane Južna Afrika, Saudijska Arabija i Danska, u osmini finala je teškom mukom slomljen otpor Paragvaja, dok je potom Italija pala tek nakon penal-ruleta.

Mučili su se učenici Aimea Žakea i u polufinalu, u već pomenutom duelu sa Hrvatima protiv kojih ih je spasio Tiram. I onda, kao da su najbolje čuvali za kraj, popularni Zizu i drugovi su naprosto eksplodirali u finalu.

Karioke nisu znale šta ih je snašlo, Zidan je dve lopte smestio u mrežu, treći pogodak bio je delo Emanuela Petija, za početak velikog slavlja u prestonici u kojoj je dan kasnije šampione na Jelisejskim poljima pozdravilo milion ljudi.

Koliki su bili dometi "nove" Jugoslavije na ovom prvenstvu, mnogi se i dan danas pitaju. Jer, da Mijat u Tuluzu nije zatresao prečku, koja se prema narodnom predanju i dan danas trese, već da je gađao malo niže, Plavi bi imali dobre šanse da zaigraju u četvrtfinalu i, zašto ne, osvete Argentini za poraz osam godina ranije.

Nije četa Slobodana Santrača blistala na smotri, međutim, pobedama nad Iranom (1:0) i Sjedinjenim Američkim Državama (1:0) rutinski je izvadila vizu za osminu finala, pri tom remiziravši sa Nemačkom (2:2).

U nok-aut fazi su je čekale Lale koje su dominirale u prvom poluvremenu i na predah otišle sa prednošću 1:0. U nastavku je Juga zaigrala kud i kamo bolje, izednačila preko Slobodana Komljenovića, a nedugo potom dobila i priliku da potpuno preokrene sa "kreča".

Odgovornost je preuzeo čovek koji je samo mesec i po dana ranije rešio finale Lige šampiona i svom Realu doneo dugo čekanog Ušonju. Raspalio je po lopti, pogodio okvir gola, a taj promašaj kao da je demotivisao ekipu koja se do kraja branila i u 90. minutu primila gol. Presudio je Edgar Davids.

U Francuskoj su boje Plavih branili: Ivica Kralj, Zoran Mirković, Goran Đorović, Slaviša Jokanović, Miroslav Đukić, Branko Brnović, Vladimir Jugović, Dejan Savićević, Mijatović, Dragan Stojković, Siniša Mihajlović, Dragoje Leković, Komljenović, Niša Saveljić, Ljubinko Drulović, Željko Petrović, Savo Milošević, Dejan Govedarica, Miroslav Stević, Dejan Stanković, Perica Ognjenović, Darko Kovačević.

Ovom vredi dodati i da je reprezentacija Bosne i Hercegovine prvi put nastupila u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo. Mehmed Baždarević, Meho Kodro, Elvir Bolić i društvo su u konkurenciji Hrvatske, Grčke, Danske i Slovenije upisali respektabilne tri pobede za četvrto mesto u grupi 1.