UNA vremeplov: Hrvatski podvig i saplitanje Srbije na SP u Rusiji

Za sada poslednji Mundijal održan 2018. godini u Rusiji doneo je pregršt uzbuđenja i najveći uspeh regionalnog fudbala, srebrnu medalju fudbalera Hrvatske.

Sa druge strane, Srbi su imali veliki potencijal, ali su sami sebi pucali u nogu te su avanturu u bratskoj zemlji završili već u grupi.

Do kraja su otišli Francuzi, koji su u spektakularnom finalnom boju s(p)retno porazili Vatrene sa 4:2.

Nakon što je 1998. godine pod dirigentkom palicom trenera svih trenera Miroslava Ćire Blaževića uzela bronzu, Hrvatska je ušla u probrani krug reprezentacija koje su osvajale odličja na najvećim smotrama.

Nakon takvog podviga, svaki novi izazov čekan je sa velikim nadama. Naravno da je hrvatska nacija i pre četiri godine želela trofeje, ali ono možda i nije bilo tako realno. Barem ne na papiru...

Pa ipak, kada su Luka Modrić i društvo grupu sa Nigerijom (2:0), Argentinom (3:0), Islandom (2:1) rešili sa maksimalnim učinkom, apetiti su porasli.

Usledila su tri trilera, tri bespoštedna okršaja u kojima pobednik nije bio poznat nakon 90 minuta fudbala. Prvo je oružje položila Danska nakon penala (1:1, 3:2), zatim i Rusija po istom scenariju (2:2, 4:3), a onda i nadobudna Engleska posle produžetaka (2:1).

Sve je bilo spremno za finale i feštu najvažnije sporedne stvari na svetu. Na drugoj strani terena su bili moćni Francuzi sa Kilijanom Mbapeom, Polom Pogbom, Antoanom Grizmanom... ali su morali dobro da se namuče da po drugi put podignu pehar.

Nesrećni autogol Marija Mandžukića u uvodu im je znatno olakšao posao, a pogotovo diskutabilan penal nakon izjednačenja Ivana Perišića. Njega je posle VAR konsultacija dosudio neodlučni Nestor Pitana, a Grizman je bio neumoljiv.

Početkom nastavku su metu pogodili i Pogba, pa Mbape, a sve što su Vatreni uspeli da urade do kraja je da preko Mandžukića ublaže poraz koji nije značio neuspeh. Utešna nagrada bilo je MVP priznanje za Luku Modrića.

Sličnom su se nadali i u komšiluku. Orlovi su pod vođstvom iskusnog lisca Slavoljuba Muslina uspešno prošli kroz kvalifikacije i direktnim pečatom na rusku vizu podigli očekivanja nacije.

Međutim, vrlo brzo su počele da se događaju čudne stvari. Muslin je otpušten, kapiten Branislav Ivanović skrajnut, sa njim i drugi igrači koji su se drznuli da dignu glas. Tragi-komični vrhunac bilo je imenovanje Mladena Krstajića za selektora, čoveka koji u tom trenutku uopšte nije imao trenersko iskustvo.

Na premijeri sa Kostarikom spasio ga je Aleksandar Kolarov topovskim hicem u metu (1:0), a onda je sve došlo na naplatu protiv Švajcaraca. Doduše, Orlovi su poveli i potom su bili drastično oštećeni pošto uobraženi Feliks Brih nije želeo ni da konsultuje VAR nakon očiglednog penala nad prethodnim strelcem Aleksandrom Mitrovićem kog su rvačkim zahvatom oborili Štefan Lihtštajner i Fabijan Šer.

Takva odluka uvukla je nervozu u redove srpskog tima koji je naivno primio gol za izjednačenje, a zatim još naivnije i pogodak koji je značio poraz (1:2). Krstajić je, potpuno nerezonski, naredio ofanzivu iako je u tom trenutku remi više odgovarao njegovom timu.

Kao "osigurača" nakon kornera ostavio je Duška Tošića, a ne recimo Nemanju Radonjića, jednog od najbržih fudbalera smotre. Sajdžije su to znalački iskoristile i iz kontre poentirale za veliku pobedu. Srbija je, očekivano, izgubila i od Brazila (0:2) protiv kog je pala bez ispaljenog metka. Potom je i spakovala kofere.

Inače, smotra je obilovala mnoštvom zanimljivosti, poput one da su Nemci "zapeli" u grupi, prvi put nakon 1938. godine, da je Mbape postao tek drugi tinejdžer strelac u finalu nakon slavnog Pelea, da je organizacija koštala 14,2 milijarde dolara, po čemu je to najskuplji šampionat ikada...

Malo je nedostajalo pa da na turniru gledamo i BiH. Međutim, Zmajevi su ostali "kratki" za dva boda u grupi sa Belgijom, Grčkom, Estonijom, Kiprom i Gibraltarom. Ključni je bio kiks u Nikoziji, gdje je domaćin slavio sa 3:2.

Top 10 u Rusiji: Francuska, Hrvatska, Belgija, Engleska, Urugvaj, Brazil, Švedska, Rusija, Kolumbija, Španija.