Je li domaćinu nameštena titula? Jesu li Panceri namerno izgubili od "mrskih" komšija?
Jubilarno, 10. Svetsko prvenstvo u fudbalu, igrano je u Zapadnoj Nemačkoj 1974. godine i donelo je još jedan trijumf domaćeg Elfa, Totalni fudbal Holanđana i rekord Jugoslovena.
Panceri su iskoristili prednost svog terena i po drugi put otišli do kraja, iako su u preliminarnoj fazi poklekli protiv "mrskih" komšija iz Istočne Nemačke.
Postoje dve verzije ovog događaja i prema obe je favorit namerno izgubio. Prva je da je na taj način do finala želeo da izbjegne Holandiju, Brazil i Argentinu. Druga je da su Franc Bekenbauer i društvo na taj način hteli da izvrše pritisak na čelnike saveza oko visine premija za eventualni uspeh.
Bilo kako bilo, domaćin je stigao do finala u kojem su ga čekale favorizovane Lale. Johan Krojf, imenjak Neskens, Džoni Rep i saigrači plenili su pažnjom, igrali Totalni fudbal koji je podrazumevao kolektivni juriš ka golu protivnika. I bili su na dobrom putu da po prvi put podignu pehar.
Čak su i poveli u prvom minutu finala pošto je Krojf izborio penal, a Neskens ga pretvorio u vođstvo pred 75.200 navijača. No, kao i u mnogim završnicama svetskih prvenstava, tim koji je prvi poveo na kraju je tugovao.
Takav scenario gledali smo i na Olimpijskom stadionu u Minhenu, na kojem je Paul Brajtner izjednačio takođe sa "kreča" da bi tačku na i stavio "Bombarder" Gerd Miler.
Kasnije je Brazilac Žoao Avelanž, koji je samo nekoliko dana pred SP preuzeo predsedničku funkciju FIFA kao prvi neevropljanin u fotelji, izjavio da je prvenstvo bilo nameštaljka i da je sve urađeno da domaćin slavi, baš kao i osam godina ranije u slučaju Engleske.
Plavi su se vratili na veliku scenu nakon dva neuspešna ciklusa, a da bi zaigrali među elitom, morali su da prođu kroz dramu. U grupi sa Španijom i Grčkoj stigli su do podele trona posle trilera u Atini, gde su vodili 2:0, potom primili dva gola, ostali bez isključenog Dušana Bajevića, a onda na krilima Ivice Šurjaka i Stanislava Karasija slavili sa neophodnih dva razlike.
Putnika u Nemačku odredila je majstorica u Frankfurtu, gde je junak bio Josip Katalinski. Popularni Škija je pred 63.000 gledalaca na "Vald" stadionu pogodio metu u za Plave srećnom 13. minutu i tako nacionalni tim odveo na smotru najboljih nakon 12 godina.
Juga će smotru pamtiti po neverovatnom trijumfu nad Zairom od 9:0, što je i dan danas najveća razlika u jednom mundijalskom susretu.
Uz već pomenute Katalinskog, Karasija, Šurjaka, na turniru je nastupio i Dragan Džajić, koji je neposredno pred šampionat stigao sa odsluženja vojnog roka. Tu su još i bili Jovan Aćimović, Ilija Petković, Branko Oblak, talentovani Vladimir Petrović Pižon...
Jugoslavija je u prvoj grupi, uz spomenutu pobedu nad afričkim sastavom, remizirala sa Brazilom (0:0) i Škotskom (1:1), te prošla dalje.
Međutim, opet je Zapadna Nemačka bila kobna, slavivši sa 2:0. Do kraja su upisani i porazi od Poljske (1:2) i Švedske (1:2) za ukupno solidno sedmo mesto.
Plave su predvodili selektor Miljan Miljanić i sljedeći igrači: Enver Marić, Rizah Mešković, Ognjen Petrović, Katalinski, Ivan Buljan, Enver Hadžiabdić, Vladislav Bogićević, Luka Peruzović, Kiril Dojčinovsk, Aćimović, Oblak, Jurica Jerković, Dražen Mužinić, Miroslav Pavlović, Šurjak, Džajić, Petković, Karasi, Bajević, Petrović, Danilo Popivoda, Franjo Vladić.
Ovom vredi dodati da je po prvi put dodeljen novi pehar jednostavno nazvan Svetski kup, s obzirom na to da je popularna "Boginja" otišla u trajno vlasništvo Brazilaca.
Čileanac Karlos Kaselji upisao se u istoriju kao prvi fudbaler koji je zaradio crveni karton na planetarnoj smotri.
Gerd Miler je na ovom turniru stigao do 14 mundijalskih golova, što je dugo bio rekord. Kasnije su ga prestigli prvo Ronaldo sa 15, a potom i Miroslav Kloze sa 16 recki.
Bio je ovo poslednji od ukupno četiri turnira na kojima nisu igrani produžeci, nakon smotri iz 1930, 1950. i 1962. godine.
Škotska je ostala jedina neporažena reprezentacija na šampionatu, ali uprkos tome nije prošla prvu grupu.
Top 10 u Zapadnoj Nemačkoj: Zapadna Nemačka, Holandija, Poljska, Brazil, Švedska, Istočna Nemačka, Jugoslavija, Argentina, Škotska, Italija.
NAPOMENA: Komentarisanje vesti na portalu UNA.RS je anonimno, a registracija nije potrebna. Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni. Komentari odražavaju stavove isključivo njihovih autora, koji zbog govora mržnje mogu biti i krivično gonjeni. Kao čitatelj prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa Vašim načelima i uverenjima. Nije dozvoljeno postavljanje linkova i promovisanjedrugih sajtova kroz komentare.
Svaki korisnik pre pisanja komentara mora se upoznati sa Pravilima i uslovima korišćenja komentara. Slanjem komentara prihvatate Politiku privatnosti.