UNA vremeplov: Umesto uspeha Plavi su u Nemačkoj doživeli krah

Svetsko prvenstvo u Nemačkoj 2006. godine imalo je svoje heroje i antiheroje, te je označilo ispraćaj u istoriju državne zajednice Srbije i Crne Gore koja je doživela potpuni krah.

Po poslednji put Plavi su odigrali sjajne kvalifikacije tokom kojih su primili samo jedan gol i u ozbiljnoj konkurenciji uvek jake Španije sve bolje Bosne i Hercegovine, nepredvidive Belgije, te Litvanije i San Marina izašli kao pobednici.

Plejada dokazanih asova trebalo je zadnji put da zablista na najvećoj sceni pre nego što Beograd i Podgorica krenu svaki na svoju stranu. Pa ipak, put od velikih nadanja do sloma je kratak.

Svega nekoliko dana pre početka Mundijala bilo je i zvanično jasno da SCG više ne postoji. Uticalo je to, bez sumnje, i na igrače. Jer, kako igrati za državu koje nema?

Ali, to je bio manji problem. Glavna nevolja je dolazila iz sopstvenih redova. Ozbiljan konflikt Nemanje Vidića i Mateje Kežmana uzdrmao je temelje nacionalnog tima. Konstantno nezadovoljstvo Danijela Ljuboje "kočilo" je ekipu.

Šlag na tortu stavio je selektor Ilija Petkovića kada je u reprezentaciju pozvao, ni manje ni više, nego svog sina Dušana. Nakon toga sve je, kao u Balaševićevoj pesmi, "otišlo u Honduras".

Premijera sa Holandijom i nije bila toliko strašna, iako je upisan poraz (0:1). Druga utakmica jeste bila strašna. Noćna mora. Horor. Kako vam volja. Moćna Argentina sa prekaljenim asovima i zvezdom u nastajanju Lionelom Mesijem pregazila je Plave sa 6:0, uz pogodak za TV špice Estebana Kambijasa kom je prethodilo 25 dodavanja Gaučosa.

Činilo se da će utešna pobeda za kraj jednog poglavlja uslediti protiv Obale Slonovače, pošto je SCG povela 2:0. Rezultat na kraju glasio je 3:2 u korist afričke selekcije.

Ni Hrvatska se nije proslavila u Nemačkoj, ali se bar nije obrukala kao komšije. Četa Zlatka Kranjčara kvalifikacionu grupu je završila kao prva, potom na startu skupo prodala kožu prvaku Brazilu (0:1) u meču u kojem je presudio čuveni Kaka.

Vatreni su pravu šansu vrebali protiv rivala po meri, Australije i Japana. Međutim, propustili su obe. Duel sa predstavnicima Zemlje izlazećeg sunca su okončali sa mršavih 0:0, dok su protiv Kengura dva puta vodili, ali nisu uspeli da slave. Gol Harija Kjuela za 2:2 poslao je Hrvate kući, a Australijance u osminu finala.

Dodajmo ovom i da je već pomenuta reprezentacija BiH izdanjima u ovom kvalifikacionom ciklusu nagovestila da se na nju treba ozbiljno računati u godinama koje slede. Pobeda nad Belgijom, dva remija sa Španijom, nerešen ishod protiv SCG jasno su pokazali da Zmajevi idu uzlaznom putanjom koja će najvišu tačku dostići osam godina kasnije.

A sada, malo o herojima. To su bili fudbaleri Italije koji su na retko viđen način otišli do kraja, do svog četvrtog pehara svetskog prvaka.

Uzdrmani Kalčopolijem, Azuri su na smotru došli kao autsajderi. Apsolutno niko ih nije video u borbi za medalje.

A možda je to bila i olakšavajuća okolnost za izabranike Marčela Lipija, da bez pritiska idu korak po korak.

Bio je to istinski trijumf kolektiva pošto je nastupio 21 od 23 reprezentativca. Čak deset njih se upisivalo u strelce. Primili su samo dva pogotka, jedan je bio autogol, a drugi je postignut sa "kreča".

Nisu Italijani blistali. Grupu su, doduše, lako rešili, ali su u osmini finala srušili Australiju golom Frančeska Totija sa penala u 90+5' (1:0). Ukrajina nije bila velika prepreka (3:0), ali jeste Nemačka u polufinalu, koja je položila oružje pogotkom Fabija Grosa u 119. minutu nakon čega je Alesandro del Pjero stavio tačku (2:0).

Finale sa Francuzima je bilo antologijsko i izrodilo je jednog antiheroja. Zinedin Zidan je "vukao" Trikolore na ovom turniru, na startu završne predstave je i pogodio sa "kreča" nakon čega je Marko Materaci izjednačio.

Upravo su njih dvojica obeležili završni boj. Početkom drugog produžetka Zizu je dozvolio da ga rival isprovocira. Udario ga je glavom i za njega je meč bio gotov. Dugo je ova priča vukla "repove", svi su se pitali šta je Italijan tačno rekao Francuzu koji je tada izgubio kompas. Spekulisalo se da mu je spomenuo majku,  sestru... Na kraju, samo njih dvojica znaju pravu istinu.

Bilo kako bilo, Azuri su na taj način dobili psihološku prednost koju su iskoristili u penal-ruletu, pošto su svi pogađali metu. Na drugoj strani David Trezege nije i velike italijanska fešta u Berlinu, pa mnogim gradovima u otadžbini mogla je da počne.

Top 10 u Nemačkoj: Italija, Francuska, Nemačka, Portugalija, Brazil, Argentina, Engleska, Ukrajina, Španija, Švajcarska.