Davor Ristović za UNU: Igrači su svetinja i komunikacija sa njima mora da se menja

Svako leto sve gora priča - košarkaške reprezentacije suočavaju se sa sve češćim otkazima igrača. Razlozi za to, ili odsustvo istih, daju javnosti za pravo da sude i presude po sopstvenom nahođenju. Izgleda da publika samo povrede toleriše i ne stavlja ih "na dušu" sportistima.

Svaki tim muči svoju muku po ovom pitanju, a kada dođe olimpijska godina svi traže mesto među 12 u ekipi. 

Nacionalni tim Srbije je jedan od onih koji, zadnjih godina, ne može da se pohvali dobrom situacijom. Zašto je to tako, ko utiče na igrače, čija je reč poslednja i kako bi trend odbijanja poziva mogao da se prekine za UNU je govorio Davor Ristović, čovek koji je ceo život u košarci, nekada kao sportski direktor u FMP-u i Crvenoj zvezdi, danas kao menadžer u ime svetske agencije "Oktagon". 

Da li menadžeri i klubovi, predlozima i savetima, utiču na odluke igrača?

"To je u praksi retkost. I da pokušaju tako nešto na igraču je da donese konačnu odluku. Ne postoji razlog da neko igraču predlaže da ne igra za reprezentaciju. Svetska i evropska prvenstva su pozornica koju svi prate, igračima samo mogu da pomognu, nikako da odmognu. Igranje za reprezentaciju je čast i privilegija. Drugo je pitanje zašto se to tako sve manje tumači", iz svog ugla odgovara Ristović.

Koliko reprezentacija i igranje na velikim takmičenjima mogu da doprinesu karijeri igrača?

"Mogu mnogo. Van tog doprinosa, profesionalnog, igranje za reprezentaciju donosi više od toga. To je poseban osećaj, jer braniš boje svoje zemlje na velikom takmičenju, predstavljaš svoju zemlju, jedan si od 12. Jedno je osvojiti medalju sa reprezentacijom, drugo titulu šampiona sa klubom. Medalja se večno pamti i uvek se pominju igrači koji su je osvojili, dok sastavi koji su osvojili klupske titule s godinama blede". 

Šta je potrebno da se menja u srpskoj košarci, u Košarkaškom savezu, da bi se trend neodazivanja promenio? 

"Da je odgovor jednostavan neko bi već smislio šta da radi i to bi se promenilo. Igrači su drugačiji, njihova interesovanja, pristupi, vremena su drugačija i mi moramo da shvatimo da je davno prošlo vreme kada su se sportisti utrkivali ko će da se odazove pozivu u reprezentaciju. Po meni bi trebalo da se promeni vrsta komunikacije prema igračima i odnos prema reprezentaciji još od mlađih selekcija. Da se kult reprezentacije neguje. Da odazivanje pozivu selektora bude stvar prestiža i da nam najbolji igrači igraju od mlađih kategorija do prvog tima. Ključno je da mi moramo da pratimo kako se vremena menjaju i da budemo u skladu sa tim", jasan je Ristović i u prilog tome daje primer Španije, iz vremena kada je bila neprikosnoveni vladar evropske košarke:

"Imali smo slučaj reprezentacije Španije pre nekoliko godina kada je Pau Gasol toliko bio umoran da nije mogao da se odazove. Savez ga je zvao da bude gost reprezentacije i da krene sa njima na takmičenje, da bude uz reprezentaciju i svoje saigrače iako ne igra. Dolazio je na treninge, bio je u istom hotelu sa timom... On se te godine nije osetio odbačenim. Naprotiv, osetio se uvaženim i bitnim da se svaki sledeći put odazivao pozivima i igrao. Moramo da promenimo taj pristup. Igrači su svetinja, igrači su najvažniji, a mi, svi ostali, smo tu u njihovoj službi. Okolnosti su se promenile i ne smemo više da mislimo da smo mi ostali, koji okružujemo igrače, podjednako važni kao oni. Naravno i vrednosti iz društva utiču na celu tu priču, ali to ne treba da bude opravdanje da se druge stvari ne menjaju", objasnio je Ristović.

Imali smo tokom prošle godine situaciju sa promenom kapitena naše košarkaške reprezentacije. Kako komentarišete ono što se dešavalo sa Teodosićem?

"Apsolutno je moralo drugačije. Sa kapitenom se tako ne ophodi", kratak i jasan je Ristović za kraj.