Rakić za UNU: Zarada MMA boraca u odnosu na fudbalere je sitnica

Aleksandar Rakić je najbolje rangirani UFC borac sa Balkana i nalazi se na 4. mestu UFC liste. Oporavlja se od najteže sportske povrede, pokidanih ligamenata kolena. 

S obzirom na to da živi u Beču, njegov dolazak u Beograd bio je jedinstvena prilika za kratak intervju za Una TV o budućim planovima. 

"Povredio sam koleno pre šest meseci u najvažnijem meču u karijeri protiv Jana Blahoviča, bivšeg šampiona i tada mi je UFC rekao ako pobedim, borim se za pojas. Oporavak ide fenomenalno i treba mi još dva, tri meseca da dođem na sto odsto i onda očekujem sledeći meč“, kaže Rakić.

Život profesionalnog sportiste nisu samo uspesi i takmičenja, već i porazi, ali i povrede, koji su teški psihološki momenti u svakom sportu. 

"Bio je to težak period, tugovao sam i plakao, ali to je bilo kratko. Moja želja i cilj da postanem svetski prvak su toliko veliki. Operisao sam se samo šest dana posle meča i od tada je počeo oporavak i idemo dalje“, optimističan je najbolji srpski MMA borac.

Aleksandrov put bio je prilično zanimljiv, a kada je bio mali, kao većinu dečaka zanimala ga je lopta. Prvo se bavio fudbalom, potom kik-boksom, a onda je izabrao MMA.

"Kao dete sam uvek bio sa previše energije, fudbal me nije ispunjavao. Kik- boks sam počeo sa šest godina da treniram. I onda sa 19 sam želeo nešto više, a to je bio MMA. Razlika između ova dva sporta je ta što su u kik-boksu dozvoljeni udarci rukama i nogama, a MMA je slobodan sport, spaja se rvanje, brazilska džijudžica, bok i kik-boks, a borimo se u oktagonu“. 

Ali, u MMA ipak nije sve dozvoljeno. 

"Postoji nekoliko pravila. Udarci u potiljak, u genitalije, prsti u oči su na primer zabranjeni. Nema šutiranja protivnika u glavu, kolena u glavu, ne sme da se hvata za kavez i još nekoliko sitnica“, dodaje Rakić.

Prvih pet mečeva takmičio se pod zastavom Austrije u kojoj je rođen i gde i danas živi, ali nakon toga odlučio je da izabere Srbiju.

"Moji koreni su odavde. Jednostavno ta podrška, ta cenjenost iz te Srbije... Možda 20 odsto ljudi u Austriji zna šta je MMA, brutalan im je, otpisuju ga, nije im poznat. S druge strane, iz čitavog regiona i sa Balkana imam ogromnu podršku i to mi daje vetar u leđa i motivaciju. Odlučio sam da se borim pod srpskom zastavom, jer želim da se zahvalim narodu na podršci. Cenjen sam i moje borbe se gledaju, bodre me“.

Mnogo je truda i rada, ali kako zarađuju MMA borci?

"Ja ću reći, ono koliko se mi MMA borci trudimo i treniramo, to ne nema ni u jednom sportu. Što se stiče plaćanja, u odnosu na boks ili čak fudbal, to je sitnica“. 

Planovi za dalje su više nego jasni. 

"Cilj je pojas i da postanem šampion, ali ako može da se uklopi da uz to dobijem i revanš sa Janom, to bi bilo fantastično“. 

Kako se postaje šampion?

"Disciplinom,  sa sjajnim timom i ljudima oko sebe i malo sreće“, zaključuje Aleksandar Rakić.