Mihail Dudaš za UNU: Atletika te obučava za život

Atletika u Srbiji je sport koji se razvija u najboljem smeru. Oko predsednika Atletskog saveza Srbije Veselina Jevrosimovića i generalnog sekretara, velikana, Slobodana Brankovića stali su ljudi iz struke, a najnoviji član tima, na ponos i zadovoljstvo svih, postao je poznati srpski destobojac i sedmobojac Mihail Dudaš (33). 

Srpski atletičari su nedavno, sa Evropskog prvenstva u Istanbulu doneli dve medalje: Elzan Bibić, u trci na 3.000 metara i Ivana Vuleta, u skoku u dalj, dok su Adriana Vilagoš i Marija Vučenović na Evropskom kupu bile prva i treća u bacanju koplja, što je ispalo kao odlična dobrodošlica za mladog, obrazovanoog, takmičarski iskusnog novog sportskog direktora Saveza. 

Dudaš je završio karijeru u desetoboju, tokom koje je učestvovao tri puta na Olimpijskim igrama i takmičio se na mnogim svetskim i evropskim prvenstvima. U međuvremenu je završio i menadžment na prestižnom fakultetu u Velikoj Britaniji. Ogromna ljubav prema atletici je prelomila da preuzme odgovorno funkciju, sa svoje 33 godine. 

"Prvi razlog je ljubav prema atletici. U njoj sam 25 godina, 15 profesionalno. Bavio sam se destobojem što znači da sam morao da masteriram 10 različitih disciplina. Mnogo vremena sam proveo na pripremama u inostranstvu. Stalno sam se "gurao" da idem na mesta gde treniraju najbolji atletičari. Išao sam u atletske centre u Južnu Afriku, na Tenerife, u Portugal da učim od trenera koji rade sa najboljim sportistima. Jurio sam za znanjem. Imam mnogo iskustva i mogu da ga ponudim. Moje lične ambicije u ovom pozivu su da pomognem celoj ekipi. Moj dolazak ne menja mnogo, ali dodaje snagu timu koji već radi u srpskoj atletici", kaže Dudaš koji dodaje da je tokom školovanja naučio da je za dolazak do cilja potrebno pojednostavljivanje procesa i to je nešto što želi da uradi u srpskoj atletici. 

* Šta je potrebno da se vaše namere Saveza?

"Sredstva. Imamo odličnu komunikaciju sa Ministarstvom za sport i Olimpijskim komitetom, ali je potrebno da se aktivira i privatni sektor sponzorskim ugovorima. Atletika, globalno, više nije jeftin sport. Mi sada imamo prostora, naročito u pripremnom ciklusu za Los Anđeles i Olimpijske igre 2028. jer imamo generaciju koja ima ogroman potencijal i vreme je da budu podržani, da budu u žiži javnosti. To je generacija od koje ima šta da se očekuje. Na taj način može da se desi da u Los Anđelesu osvoje medalje. Imamo pravo da sanjamo o tome jer je to moguće".

* Ako neko zna potrebe sportista to je bivši sportista. Koliko, sa nove funkcije, razumete sve one koji se pripremaju i takmiče?

"Svi aktivni sportisti su moji prijatelji i moji drugari. To su ljudi sa kojima sam u mnogo navrata pričao šta je sve potrebno za rezultate. Atletika nije ni malo lak sport. Ona zahteva mnogo toga u datom trenutku, ali zahteva i velika odricanja. Odricanja se naročito odnose na luksuzan način života. Atletika nije sport u kom možeš da zaradiš milion za jednu sezonu, ali je zato vrlo izazovan. U atletici nema taktike, Svaki trening i svako takmičenje je odlazak do maksimuma, probijanje sopstvenih granica. Ne postoji menadžer koji može da te progura negde. Atletika je transparentna. Moja pozicija je dobra jer sam ja kao spona između sportista, klubova i Atletskog saveza. Kad sam došao zatekao sam vrlo precizno i odgovorno postavljene stvari i ciljeve".

Atletika osposobljava decu za dalji život

* Atletika zaista postaje masovan sport u ranom periodu. Roditelji decu upisuju prvo na atletiku, ali sa odrastanjem masovnost drastično opada. Gde se, zašto i kada izgubi sav taj potencijal?

"Deca moraju da shvate da je sport kultura, higijena i da im je neophodan u životu kao sastavni deo. Ne moraju svi da budu profesionalci, dovoljno je da se sportom bave. Atletika je najpogodniji sport za decu jer ih osposobljava za dalji život. Ona razvija dinamiku, motoriku,  inteligenciju, snagu.. Ona je individualni sport, a trenira se u grupi što je poseban doprinos. Moj jedan od prvih ciljeva bio je da još bolje upoznam atletiku i bavim se istraživanjem gde gubimo decu. Shvatio sam da se između školice i mlađih juniorskih dana izgubi čak 60, 70 odsto dece. Jedan od naših izazova u narednom periodu je da zadržimo više starije dece. Moramo da damo podršku našim trenerima kako bi se bavili tom decom".

* Da li Srbija ima trenere za takav poduhvat?

"Apsolutno da ima. Mi imamo 330 trenera sa licencom. Jedan trener može da pokrije 50, 60 dece, sa asistentom može i 70, 80. Na nama je da uložimo u obrazovanje trenera, da organizujemo mnogo više seminara, da dovedemo stručnjake iz inostranstva koji su napravili velike uspehe. Imamo i mi stručnjake tog nivoa, što se vidi iz prvenstva do prvenstva, ali namera je da pružimo znanje iz svih disciplina". 

* Kako na srpske atletičare, odnosno rad ASS, gleda svet?

"Postoji određeno poštovanje, naročito posle organizacije Svetskog prvenstva. Dobili smo poverenje time što smo dobili tu organizaciju u konkurenciji sa bogatijim državama, a onda smo to poverenje i opravdali. Pohvale stižu sa svih strana. Porastao nam je broj registrovanih atletičara sa 4.000 na 7.000. Imamo seniore i juniore koji na svetskoj sceni beleže fantastične rezultate. Ako nastavimo da radimo kao do sada neće se desiti da promenimo smer. U poslednjih deset godina se mnogo uradilo po pitanju infrastrukture, obezbedilo se 20 staza, terene, a sa tim su odmah došli i uspesi. U Beogradu imamo halu koja je "Spejs šatl", a cilj nam je da još popravimo infrastrukturu, da popravimo uslove za rad i da svi dobiju iste uslove za rad", kaže Dudaš koji je naglasio da je sa razvojem i ulaganjem u atletiku Srbija ovojila 29 medalja, što je pet više nego za 70 godina pre toga.