Jedan od najvećih problema je dvostruko oporezivanje
Domaća gejming industrija poslednjih godina postaje sve značajniji igrač na globalnoj sceni, a tokom ove godine biće otvoreno 330 novih radnih mesta, pokazuje novi godišnji izveštaj Asocijacije industrije video igara Srbije (SGA).
Prošle godine, ukupan prihod 15 najuspešnijih gejming kompanija dostigao je 150 miliona evra, za oko deset odsto više u odnosu na prethodnu godinu, a primarni izvor prihoda i dalje predstavljaju igre za mobilne uređaje.
U izveštaju se navodi i da je u protekloj godini objavljen rekordan broj novih igara, dok je u trenutnoj izradi 94 novih igara. Gejming industriju u Srbiji čini 140 kompanija, studija i timova, a srpske igre su preuzete i/ili kupljene više od 100 miliona puta.
Uprkos kontinuiranom napretku, srpska gejming industrija suočena je i sa izazovima koji dolaze u vidu dvostrukog oporezivanja, ali i nedostatka adekvatnih kadrova. Obrazovnom sistemu teže ide od ruke da isprati nejn razvoj. Ukoliko ova industrija bude nastavila da napreduje kako se predviđa, potražnja za novim talentima biće sve izraženija.
Od početka razvoja gejming industrije u Srbiji kada su se prvi timovi u našoj zemlji odvažili da se bave gejmingom, prošla je jedna decenija, a izvršna menadžerka SGA Kristina Janković Obućina naglašava kako su značajni pomaci primećeni tek u poslednjih pet godina, naročito u protekle dve.
Dominantan način finansiranja srpskih gejming kompanija je direktna prodaja njihovih proizvoda, što znači da su one, kako navodi Obućina, napravile igre koje su globalno uspešne do tog nivoa da mogu da im omoguće nastavak rada na novim projektima, kao i proširenje timova.
"To predstavlja izvor prihoda broj jedan i tu prednjače igre za mobilne telefone", ističe Obućina.
Mada, ova mlada industrija pored proizvodnje video igara, nudi još mnogo toga, prenosi Euronews Srbija.
"Pored proizvodnje video igara, imamo i sve više pružalaca različitih usluga koji su usko vezani za gejming industriju. Prvenstveno mislim na one koji se bave vizuelnim delom - oni prave predmete i karaktere koji se pojavljuju u igrama ili izgrađuju trejlere koji postoje i u filmskoj industriji", objašnjava Obućina.
Pored ovoga, dodaje da postoje i studiji koji se bave marketingom igara, a ima i onih koji prave nove tehnologije koje se koriste u razvoju igara. Poslednji primer vezuje za kompaniju iz Novog Sada 3Lateral za koju smatra da je ostvarila ogroman uspeh time što je "napravila alate koji su standard globalno i koji se koriste u globalnoj industriji", ističe Obućina.
Domaća gejming industrija je u 2022. godini prihodovala 150 miliona evra. Najveća tržišta za srpske igre su SAD, a zatim Nemačka, Velika Britanija i Francuska.
"Nismo još uvek uspeli da se probijemo na azijsko tržište na kome se nalazi ogroman broj igrača, pa bi to možda bio sledeći korak, a baš zbog toga što je SAD na prvom mestu, problem predstavlja dvostruko oporezivanje", ističe Obućina i dodaje:
"To je zaista problem broj jedan i neke komplikovane administrativne procedure koje nisu prilagođene startapima koji rade isključivo digitalne proizvode", ističe Obućina.
Na pitanje da li ovoj industriji država obezbeđuje dovoljnu podršku, Obućina odgovara da postoje određene poreske olakšice koje su dosta dobre, kao što je na primer odbitak za kompanije koje se bave razvojem, ali kako kaže, "osim toga ne postoji ništa".
Takođe, navodi da nedostatak kadra pravi veliki problem. U gorepomenutom godišnjem izveštaju SGA, navedeno je da će tokom ove godine biti otvoreno 330 novih radnih mesta, ali Obućina kaže kako "nažalost znamo da ih nećemo popuniti".
Dodaje da se zbog toga ulaže trud da se ova mesta u budućnosti popune, a poslednji u nizu napora da se gejming popularizuje kao ozbiljni karijerni put je upravo Shift2games, koji, između ostalog, nastoji da približi pozicije koje nudi ova mlada industrija.
Pozicije koje je trenutno najteže popuniti i za kojima je najveći deficit kako u iskustvu, tako i kadrovima, jesu gejm producenti, stručnjaci za monetizaciju (koji rešavaju kako da mobilne igre koje su inače besplatne zarađuju) i sve vrste menadžera koji vode timove.
NAPOMENA: Komentarisanje vesti na portalu UNA.RS je anonimno, a registracija nije potrebna. Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni. Komentari odražavaju stavove isključivo njihovih autora, koji zbog govora mržnje mogu biti i krivično gonjeni. Kao čitatelj prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa Vašim načelima i uverenjima. Nije dozvoljeno postavljanje linkova i promovisanjedrugih sajtova kroz komentare.
Svaki korisnik pre pisanja komentara mora se upoznati sa Pravilima i uslovima korišćenja komentara. Slanjem komentara prihvatate Politiku privatnosti.