Bezbednost u saobraćaju, fizika i umetnost: Šta su "muzički putevi", kako funkcionišu i čemu služe?

Da put može da svira, a da muzika ne dolazi iz automobila, već sa samog asfalta, pokazuje primer koji je ovih dana ponovo privukao pažnju na društvenim mrežama. Reč je o fenomenu poznatom kao muzički putevi – specifičnom saobraćajnom rešenju koje kombinuje fiziku zvuka, bezbednost u saobraćaju i element umetnosti.

Na to je svojom objavom podsetila jedna korisnica mreže X, navodeći da su na jednoj deonici puta 67 u Mađarskoj inženjeri urezali žlebove u asfalt toliko precizno da, kada automobil prolazi tačno propisanom brzinom, gume proizvode melodiju.

Testiraju bežično punjenje na auto-putu: U planu hiljade kilometara ovakvih saobraćajnica

Šta znači slovo E u oznaci auto-puta E-75?

Kako nastaje „muzika“ na putu?

Muzički putevi funkcionišu zahvaljujući plitkim žlebovima urezanim u kolovoz, postavljenim u strogo određenim razmacima. Kada automobil prelazi preko tih žlebova, dolazi do vibracija između guma i asfalta, koje se pretvaraju u zvučne talase, prenosi Danas.rs. Razmak između žlebova određuje visinu tona, dok njihov raspored formira melodiju.

Ključna stvar je brzina: melodija se jasno čuje samo ako se vozilo kreće tačno onom brzinom za koju je put projektovan. Ako je brzina veća ili manja, zvuk postaje nepravilan ili se potpuno gubi.

Zašto se ovakvi putevi grade?

Iako na prvi pogled deluju kao atrakcija, muzički putevi imaju vrlo jasnu svrhu – povećanje bezbednosti u saobraćaju. Najčešće se postavljaju:

• na deonicama sa čestim saobraćajnim nesrećama,
• u zonama gde je potrebno smanjenje brzine,
• na prilazima naseljima ili rizičnim krivinama.

Ideja je jednostavna: vozač dobija trenutnu, zvučnu povratnu informaciju. Ako čuje melodiju kako treba – vozi pravilno.

Evropska unija sprema veliki ustupak auto-industriji: Mali električni modeli donose velike pogodnosti

Kada se put koristi kao „učitelj brzine“

Za razliku od ležećih policajaca, kamera ili kazni, muzički putevi ne deluju represivno. Naprotiv, oni podstiču vozače da sami prilagode brzinu, jer žele da „pogode“ ritam i čuju melodiju. Na taj način pažnja tokom vožnje se povećava, a monotona vožnja postaje aktivno iskustvo.

Upravo to je i razlog zašto se ovakva rešenja često opisuju kao trenutak u kojem infrastruktura prestaje da bude samo tehničko sredstvo, a postaje oblik komunikacije sa vozačem.

Prilagođavanje poslovanja: Porše namerava da zatvori svoju mrežu premijum punjenja za EV u Kini

Gde još postoje „muzički“ putevi?

Slični projekti ranije su realizovani u Sjedinjenim Američkim Državama, Japanu, Južnoj Koreji i pojedinim evropskim zemljama. U nekim slučajevima žlebovi proizvode poznate melodije ili himne, dok su drugde tonovi jednostavni i služe isključivo kontroli brzine.

Kako se navodi i u objavi na mreži X, ovakva rešenja nisu novost – pojedini vozači se sećaju da su slične deonice postojale još pre više od decenije, upravo na mestima sa povećanim brojem nesreća.

Kriza zakucala na vrata: Folksvagen prvi put za 88 godina zatvara fabriku u Nemačkoj

Infrastruktura između funkcije i umetnosti

Fenomen muzičkih puteva pokazuje da bezbednost u saobraćaju ne mora uvek da se zasniva na kaznama i upozorenjima. Ponekad je dovoljno da put „progovori“ – ili, u ovom slučaju, zapeva – kako bi vozači usporili.

U vremenu kada se sve više traže kreativna i nenasilna rešenja u javnom prostoru, urezani žlebovi u asfaltu ostaju primer kako jednostavna ideja može da promeni ponašanje u saobraćaju, ali i doživljaj same vožnje.

Automehaničari, električari, elektroničari: UNA pita - koliko Srbiji fali "doktora" u auto-moto servisima?

Stručnjaci iz sveta automobila za UNU govore o budućnosti: Kako dalje, Srbijo - na struju ili dizel?