Za „dvosmerno“ korišćenje baterija automobila potrebno je tehnički i nešto promeniti na priključku preko kojeg se EV puni
Sve je više privatnih kuća sa solarnim panelima na krovovima, a prilikom nabavke jedne takve „kućne elektrane“ jedan od najozbiljnijih troškova je nabavka baterija koje će sačuvati energiju i kad sunca nema. Istovremeno, vlasnik kuće možda u garaži ima električni automobil. Zašto da baterije u tom automobilu ne posluže za snabdevanje domaćinstva, a možda i javne mreže?
Baterije električnog automobila ne samo da su jedan od najskupljih delova vozila, već su i izuzetno velikih kapaciteta, jer im je zadatak da vozilo pokreću i po više stotina kilometara. Ali na takav put se kreće izuzetno retko, tako da bi automobil lako mogao da deo svoje električne energije dâ za druge potrebe.
Brojke pokazuju sledeće: Folksvagenov model ID.4 ima kapacitet baterije od 77 kilovat-sati, a čak i mali Reno 5 ima oko 40 kilovat-sati. Prosečna potrošnja jednog domaćinstva s dve osobe je negde oko 54 kilovat-sati – za nedelju dana! Čak i u nemogućem slučaju, dakle da solarni paneli tokom čitave nedelje ne stvore nijedan vat energije, baterija automobila bila bi dovoljna za sve potrebe, piše Dojče vele.
Vlasnici električnih automobila možda će prvo da pomisle: Tako će baterija u mom automobilu brže da se potroši! Potpuno pogrešno, objašnjava Robert Kors iz Instituta Fraunhofer u Izeu koji se bavi inteligentnim korišćenjem energije. Ako baterija automobila samo stoji ili se koristi samo delimično, vremenom postake „lenja“ i kapacitet joj se gubi. Prema Korsovoj računici, korišćenjem baterija automobila i za domaćinstvo njihov životni vek se čak produžava i to do devet odsto.
Naravno, za takvo „dvosmerno“ korišćenje baterija automobila potrebno je tehnički i nešto promeniti na priključku preko kojeg se električno vozilo puni, a nisu ni svi automobili sposobni da „daju“ svoju energiju negde drugde. Sam priključak za punjenje nije neki veliki problem i to bi moglo da košta samo nekih stotinak evra više nego „obični“, procenjuju u Institutu Fraunhofer.
I kod naponskog priključka na vozilu potrebno je uraditi određena prilagođavanja, a i tu stručnjaci procenjuju da to povećava cenu tog dela „za nekih desetak odsto“, što je beznačajni iznos s obzirom na cenu čitavog vozila. Najveći izazov je računar u automobilu koji upravlja kompletnim sistemom napajanja i trošenja baterija. To je i najvažniji tehnološki deo i proizvođači će nerado dati bilo kome da im se tu meša.
I Folksvagen i Reno već sada svoja električna vozila proizvode ne samo sa mogućnošću V2H – Vehicle-to-Home, već i sa V2G – Vehicle-to-Grid, dakle da svoju energiju stave na raspolaganje i javnoj mreži. A kada je reč o zabrinutosti vlasnika automobila da će im tom „posisati svu struju“, dovoljna je neka sasvim obična aplikacija koja će da ograniči količinu energije koja se izvlači iz vozila – pa ako se sutra spremate na neki duži put, onda će i automobil da bude škrt. A ako ne, svima je od koristi da i on posluži kao „rezervoar“ energije.
A kad se kaže „svima od koristi“, onda se to i misli doslovno: u čitavoj energetskoj tranziciji na održive izvore ogroman je problem upravo kako čuvati tako stvorenu energiju. Stručnjaci instituta Fraunhofer izračunali su da bi korišćenje baterija električnih automobila u sledećoj deceniji Evropskoj uniji donelo uštedu i do 22 milijarde evra godišnje.
Jer, kako se navodi u studiji koju je objavio časopis „Sajens“, da bi u čitavom svetu bilo dovoljno „energetskih skladišta“, trebalo bi do 2050. postaviti akumulatore u ukupnoj snazi od 74 milijardi kilovat-sati. To je investicija ogromnih razmera, a električni automobili se sami od sebe nude kao bar delimično rešenje prolema.
To su već shvatili i energetski koncerni. U Francuskoj je jedan koncern ponudio vlasnicima električnih Renoa nagodbu: ako svoj automobil u dvosmernom napajanju stave na raspolaganje čitavoj mreži prosečno 15 sati na dan, dobiće električnu energiju koja će im biti dovoljna za 10.000 kilometara vožnje. Ponuda je dobro prihvaćena i „beležimo velik odziv“, kaže za DW Tomas Ragejner iz „Mobajliti haus“.
Slični eksperimenti ne sprovode se samo u Evropi, već i u SAD, Japanu, Kini, Južnoj Koreji – i svuda su iskustva pozitivna. I nemački energetski koncern Eon sproveo je anketu među nemačkim vlasnicima električnih automobila s pitanjem da li bi stavili na raspolaganje svoje vozilo.
Tu još ima malo uzdržanosti: 77 odsto upitanih bi rado svoj električni auto koristili i za energiju sopstvene kuće, ali samo 65 odsto bi ih stavilo na raspolaganje elektroenergetskoj mreži. Ipak – ne košta mnogo da se proba. Pa ako onda vide da im se isplati...
NAPOMENA: Komentarisanje vesti na portalu UNA.RS je anonimno, a registracija nije potrebna. Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni. Komentari odražavaju stavove isključivo njihovih autora, koji zbog govora mržnje mogu biti i krivično gonjeni. Kao čitatelj prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa Vašim načelima i uverenjima. Nije dozvoljeno postavljanje linkova i promovisanjedrugih sajtova kroz komentare.
Svaki korisnik pre pisanja komentara mora se upoznati sa Pravilima i uslovima korišćenja komentara. Slanjem komentara prihvatate Politiku privatnosti.