Najprodavanija nova vozila su modeli Škode, dok se iza njih nalaze modeli Tojote i Folksvagena
Prodaja novih automobila u prvoj polovini ove godine skočila je u odnosu na isti period prethodne godine, dok je kod polovnjaka i dalje prisutan pad prodaje, ali u značajno manjem procentu u odnosu na prethodne godine.
Iz analize, koja obuhvata prodajne rezultate u prvoj polovini ove godine, proizilazi da su najprodavanija nova vozila modeli Škode, dok se iza njih nalaze modeli Tojote i Folksvagena, navodi se u analizi sajta Polovni automobili.
Trgovina polovnim i novim vozilima u Srbiji i dalje je manja u odnosu na period pre pojave pandemije korona virusa i globalne krize, pa je tako u prvoj polovini ove godine je prodat 64.521 polovni automobil iz uvoza, dok je u 2019. godine za isti vremenski period prodato 74.156 polovnjaka, što je za 15 odsto manje u odnosu na period pre pandemije i rata u Ukrajini.
Analiza je pokazala i da je u odnosu na prvih šest meseci prethodne godine, prodato 5,6 odsto manje polovnih autmobila.
Prema informacijama sa portala Polovni automobili, cene polovnjaka su već dve godine unazad u porastu, a taj trend nastavlja se i u 2023. godini, pa je prosečna cena polovnog automobila u prvih šest meseci ove godine viša za 5,3 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.
Prosečna cena u januaru ove godine iznosila je 8.446 evra, dok je u junu prosek svih oglašenih putničkih automobila na sajtu Polovni automobili dostigao 8.892 evra.
Iz Polovnih automobila su naveli da se tržište automobila u Evropi polako stabilizuje, pa je tako u prvih šest meseci ove godine prema podacima Evropske asocijacije proizvođača automobila prvi put registrovano 5,4 miliona putničkih vozila, što predstavlja rast od 17,8 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.
Prema istom izvoru, četiri najveća tržišta u Evropi beleže rast u junu na čelu sa Nemačkom gde je rast 24,8 odsto, Španijom od 13 odsto, Italijom od 9,1 odsto i Francuskom od 11,5 odsto, a prodaja novih vozila u EU i dalje je manja u odnosu na period krize.
U Nemačkoj, jednom od najvećih tržišta sa kojeg se uvoze polovnjaci u Srbiju, cene polovnih automobila su u neznatnom padu i to, kako navodi portal za prodaju automobila AutoScout24, već tri meseca uzastopno.
Pozitivni signali iz Evrope počinju da se prenose i na srpsko tržište pa su tako u našu zemlju počeli da pristižu polovnjaci sa pristupačnijim cenama.
Kupci u Srbiji i dalje su okrenuti modelima sa dizel agregatima koji su činili 65,2 odsto prodaje automobila u prvoj polovini ove godine, dok su 29,4 odsto prodaje činili benzinci.
Za razliku od tržišta polovnjaka, kod novih vozila u prvih šest meseci je zabeležen rast prodaje od 8 odsto, pa je tako prodato 12.664 novih automobila za razliku od prošle godine kada je prodato 11.722 novih vozila iz salona.
Dok je kod prodaje polovnjaka dominantan pogon na dizel gorivo, kod novih automobila je u prvoj polovini ove godine više od polovine svih prodatih novih vozila na benzin, dok dizelaši čine svega 19,42 odsto tržišta.
Popularnost hibrida i dalje raste sa skokom na 21,38 odsto svih prodatih novih automobila, dok su prethodne godine vozila na hibridni pogon činila oko 17 odsto kompletnog tržišta.
Što se tiče interesevanja za prozvođače i modele, prosečan srpski vozač i dalje je naklonjen Folksvagenovima vozilima, golfu, pasatu i polu, a u vrhu prodaje polovnjaka su modeli Audija, Opela, Pežoa i Renoa.
Kad je reč o godištu, u prvih šest meseci ove godine najtraženiji su bili automobili proizvedeni između 2007. i 2011. godine, koji su motori sa Euro 4 i Euro 5 emisionim standardom i ona čine 42,8 odsto ukupne prodaje polovnih automobila iz uvoza.
U junu ove godine prosečna cena automobila sa Euro 4 standardom izosila 4.164 evra, dok je za automobile sa Euro 5 standardom potrebno izdvojiti u proseku 8.894 evra.
NAPOMENA: Komentarisanje vesti na portalu UNA.RS je anonimno, a registracija nije potrebna. Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni. Komentari odražavaju stavove isključivo njihovih autora, koji zbog govora mržnje mogu biti i krivično gonjeni. Kao čitatelj prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa Vašim načelima i uverenjima. Nije dozvoljeno postavljanje linkova i promovisanjedrugih sajtova kroz komentare.
Svaki korisnik pre pisanja komentara mora se upoznati sa Pravilima i uslovima korišćenja komentara. Slanjem komentara prihvatate Politiku privatnosti.