Srpskim kupcima električna vozila nisu bila "prvi izbor": UNA proverava - kako će biti 2025. godine?

Ne može se reći da je 2024. bila naklonjena kupcima električnih vozila - ne samo u Srbiji, nego u svetu. Mi se ovde, doduše, više bavimo situacijom u našoj zemlji, ali kako Srbija nije usamljeno ostrvo, nemoguće je da se ne osvrnemo i na "elektromobilne prilike" na čitavoj planeti.

Kod nas je svakako događaj godine, početak probne proizvodnje električnog automobila - Fijata Grande Pande u Kragujevcu, ali to samo nije bilo dovoljno da potencijalni kupci električnih vozila za sada osete neku korist.

Bićemo čistiji, za koji vek: U Srbiji od januara do septembra udeo potpuno električnih automobila 1%

Sjajne vesti: Kreće serijska proizvodnja "fijat pande" u Kragujevcu

Te koristi generalno tokom 2024. praktično i nije bilo, jer ne samo da prodaja EV nije "cvetala", nego ako se nastavi ovakav trend, izgleda da preti da "uvene".

Da bismo proverili kakvo je zaista bilo stanje na našem tržištu EV u 2024. godini u odnosu na prethodne godine, kao i o tome šta bi moglo da bude očekivano u budućnosti, razgovarali smo sa generalnim sekretarom Srpske asocijacije uvoznika vozila i delova Borisom Ćorovićem, čovekom koji barata i brojkama, ali i idejama i predlozima za poboljšanje elektromobilnosti u Srbiji.

"Počeo bih sa podacima o prodaji novih električnih automobila na kraju prethodne, 2023. godine. Tada je u Srbiji bilo prodato 331 električno novo putničko vozilo i 126 lakih komercijalnih vozila. Nažalost, prema procenama ovi brojevi će biti manji kada se uvrste podaci o celoj godini. Dakle sa velikom verovatnoćom možemo da kažemo da će se 2024. godina završiti sa nešto malo više od 250 prodatih novih putničkih automobila i oko 130 lakih komercijalnih vozila. Kada je reč o komercijalnim vozilima na 100% električni pogon, naglasio bih da je tokom 2024. godine bila i jedna velika javna nabavka, gde je Pošta Srbije bila kupac velike većine od pomenutog broja električnih lakih komercijalnih vozila", istakao je Ćorović za UNU. 

Koje automobile Srbi najčešće kupuju: Dizelaši pali na treće mesto, a kola na gas u zaborav

"Napomenuo bih i da je u Srbiju tokom 2024. godine uvezeno i par stotina polovnih električnih automobila, ali sve zajedno, udeo električnih automobila - i novih i polovnih - u ukupnoj prodaji je oko 1%, što je daleko od proseka Evropske unije. Dakle, imaćemo ozbiljan pad prodaje, a uzroke treba tražiti u  nedovoljno razvijenoj infrastrukturi kod nas, pre svega broju javnih punjača, zatim u smanjenju iznosa subvencija u odnosu na ranije godine i činjenici da su ova vozila i dalje skuplja u odnosu na vozila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem. Ipak - infrastruktura je ključno pitanje i bez intenziviranja napora na širenju mreže javnih punjača, ne možemo očekivati značajnije omasovljenje upotrebe električnih vozila", rekao je Ćorović.

O tome da nam nedostaje punjača govoreno je i ranije, a iz Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture najavljivano je i značajno povećanje njihovog broja do sredine 2025. godine. 

Da li je u našoj zemlji rađeno nešto u pogledu razvoja e-mobility infrastrukture tokom 2024?

RES: Infrastruktura je najveći problem u razvoju elektromobilnosti u Srbiji

"U martu 2024. godine je završen tender za preuređenje 16 odmorišta na auto-putevima u Srbiji u takozvane 'zelene stanice' u okviru kojeg treba da se instalira 80 novih 'DC' brzih punjača sa minimum 160 novih priključnih mesta za punjenje. Koliko smo mogli da se upoznamo putem medija, tada su potpisani ugovori sa izabranim ponuđačima, ali čini se da realizacija tog posla kasni. Prema nezvaničnim informacijama, trebalo bi da taj posao bude završen do aprila 2025 godine. Ukoliko to bude slučaj, to će predstavljati dobar korak u razvoju infrastrukture , jer će se broj javnih punjača uvećati gotovo dva puta, procenjuje se da trenutno u Srbiji imamo oko 150 javnih punjača", navodi Boris Ćorović i dodaje: 

Počinje izgradnja zelenih stanica: Šta vozače električnih automobila čeka na putevima u Srbiji?

"Mi smo, kao poslovno udruženje, predali i jednu inicijativu Vladi Srbije sa idejom za formiranje zajedničke radne grupe, kako bi se napravila strategija razvoja elektromobilnosti u Srbiji i preduzeli konkretni koraci. Ne radi se samo o broju punjača, već i o prilagođavanju zakonodavstva. Podsetiću da u Srbiji i dalje ne plaćamo punjenje po utrošku kilovat-sati, već po vremenu koliko vozilo stoji na punjaču - praktično, u pravnom smislu se plaća parking, a ne struja. U tom smislu su potrebne zakonske izmene. Takođe, neophodan je i niz drugih mera kako bi se stimulisala upotreba ekološki prihvatljivih vozila, kao što su nefinansijske subvencije na nivou Republike i lokalnih samouprava, kakve postoje u državama Evropske unije, kao što su olakšice za parking, putarinu, identifikacija putem takozvanih 'zelenih tablica' i tako dalje. Mi smo kao Asocijacija spremni da svojim znanjem i ekspertizom pomognemo u tom procesu, ukoliko to od nas bude traženo".

Proizvođači zabrinuti: EU mora radikalno da ubrza instaliranje punjača za električna vozila

Osim što je, očito, neophodno da se razgrana mreža punjača na srpskim putevima, potrebno je da država poradi i na podsticajima za kupovinu električnih vozila. 

Već je pomenuto da je njihova očekivana prodaja u 2024. manja nego u 2023, a deo tog umenjenja sigurno ide i na račun umanjenja subvencija koje država daje potencijalnim kupcima. Naime, u 2024. je od strane Ministarstva zaštite životne sredine bio opredeljen manji iznos za subvencije za kupovinu EV nego za 2023. godinu, pa je na mestu postaviti pitanje - da li država dovoljno čini da se broj električnih vozila na našim ulicama poveća?

"Budžet za subvencije u 2023. godini je, posle naknadnog povećanja, iznosio oko 440 miliona dinara i tada je ceo taj iznos potrošen. Doduše, tada se odnosio i na kupovinu hibridnih i plug-in hibridnih vozila. Ove godine je budžetom bilo predviđeno 177 miliona dinara, a prema nedavno usvojenom budžetu Republike Srbije za 2025. godinu taj iznos je opet smanjen, na 170 miliona dinara. Dobro je da postoje subvencije jer elektrifikacija ni u jednoj evropskoj državi nije zaživela bez pomoći države, pa neće ni kod nas. Međutim, mislim da predviđeni iznos sredstava nije adekvatan i da ga treba vratiti na iznos koji je bio opredeljen 2023. Takođe, subvencije bi trebalo, kao i ranije, da se odnose na plug-in hibride jer oni, kada se koriste u gradskim sredinama, gotovo su nulti zagađivači životne sredine i dobro su prelazno rešenje ka potpunoj elektrifikaciji", ističe Ćorović. 

"Što se tiče mera države, ako govorimo zaista o zaštiti životne sredine kao opštem interesu, onda treba konačno onemogućiti uvoz polovnih automobila koji su najveći zagađivači, to jest onih sa EURO 3 i 4 standardom emisije izduvnih gasova. Trenutno smo jedina država regiona gde se ti automobili nesmetano uvoze. Ta mera je već ranije najavljivana, ali još nije sprovedena u delo. Dalje, mislim da je, sa stanovišta zaštite životne sredine, neprihvatljivo eventualno dalje odlaganje kontrole emisije izduvnih gasova na tehničkim pregledima. Ako na automobilu "skinete" recimo DPF filter (kod dizela) ili katalizator (kod benzinaca), što kod nas nije redak slučaj, ta vozila, čak iako su EURO 6 standard, veći su zagađivači nego ona koja su EURO 3 standard, a imaju ispravne ove uređaje. Dakle, za našu transformaciju ka elektromobilnosti, kao pravcu koji su zauzeli svetski regulatori i auto-industrija, neophodan je integralan, a ne parcijalan pristup".

Zbogom Euro 3: Polovnjacima proizvedenim pre 2014. odzvonilo, stižu subvencije za reciklažu

Nada iz Kragujevca

U 2024. godini smo proslavili početak probne proizvodnje prvog električnog automobila u Srbiji. Fijat Grande Panda trebalo bi da bude naša nova nada - kako u ekonomskom smislu, tako i u pogledu povećanja broja EV na našim putevima. 

Kako će i da li će otvaranje novih proizvodnih linija za proizvodnju električnih vozila u modernizovanoj fabrici Stelantis u Kragujevcu uticati na tržište u Srbiji u godinama koje su pred nama?

"Apsolutno da i to u najpozitivnijem mogućem smislu. Činjenica da smo jedina država regiona Zapadnog Balkana koja ne samo da uvozi, nego i proizvodi električne automobile govori sama za sebe. Doprineće, u opštem smislu, povećanju izvoza Srbije, većeg deviznog priliva, ali i povećanja zaposlenosti u Gradu Kragujevcu i okolnim mestima.  Takođe, iako će verovatno veliki deo proizvodnje ići u izvoz, doprineće i povećanju upotrebe električnih automobila na domaćem tržištu, posebno kada se ima u vidu najavljena cena električne Grande Pande. Mislim da će doprineti i popularizaciji elektromobilnosti kod nas, obzirom da jedan je jedan deo vozača i dalje nedovoljno upoznat sa ovom tehnologijom i svim njenim prednostima u odnosu na vozila sa SUS motorima".

UNA pita - koliko će stvarno koštati FIAT Grande Panda: Da li to može da plati srpski kupac?

Kada se malo "odmaknemo" od Srbije, mora se istaći da je za svetom turbulentna godina u svakom smislu, što se odrazilo i na povećanje elektromobilnosti na čitavoj planeti. Nesigurna vremena, jednostavno, "ne prijaju" ni auto-industriji, a to se vidi i kada je reč o proizvodnji i prodaji električnih vozila. 

Ipak, nije sve bilo tako crno u 2024. godini... 

"Kao prvo, potvrđen je pravac kojim se ide u budućnost, kako od strane vlada i regulatora, tako i od strane proizvođača vozila. To je prelazak na proizvodnju ekološki prihvatljivih vozila. Namerno koristim ovaj izraz 'ekološki prihvatljiva vozila' jer ona ne moraju nužno da budu samo električna sa baterijom, već mogu i da budu i sa pogonom na druga alternativna goriva, kao što je vodonik. Do sada se najdalje otišlo u razvoju tehnologije za proizvodnju električnih vozila sa baterijama (BEV), ali podaci govore da vodonik i te kako predstavlja ozbiljnu alternativu, posebno kada je reč o vozilima za prevoz tereta i putnika - pričamo o "teškim" kamionima, autobusima... Ono što je činjenica jeste da je tokom 2024. u Evropi ovaj proces tekao sporije nego što se to očekivalo, pre svega zbog toga što potražnja kupaca za električnim automobilima nije pokazala ozbiljniji rast. Prema najnovijim podacima Evropske asocijacije proizvođača motornih vozila (ACEA) u državama EU je u novembru ove godine prodato 130.757 električnih automobila, što je pad od 9,5% u odnosu na novembar 2023. godine", kaže Ćorović i dodaje: 

Prvi gradski voz sa pogonom na vodonik u Kini prošao testiranja

"To je, opet, najvećim delom rezultat velikog pada prodaje ovih vozila u Nemačkoj (-21,8%) i Francuskoj (-24,4%). Međutim, ukupan udeo električnih automobila u ukupnoj prodaji na teritoriji EU je neznatno smanjen i iznosi i dalje 13,4%. Ono čemu smo takođe svedočili u poslednjem kvartalu odlazeće godine, su i promene čelnih ljudi u nekim kompanijama auto-industrije i uvođenje carina na električne automobile iz Kine od strane Evropske unije i SAD. Ideja uvođenja ovih carina je da donese novu dinamiku u evropsku automobilsku industriju u smislu zaštite domaćih proizvođača i stvaranja prostora za održivu konkurenciju. Međutim, efekti toga su i pritisak na evropske proizvođače da ubrzaju inovacije, kao i da smanje troškove proizvodnje. Svakako, prisustvujemo veoma dinamičnim i izazovnim vremenima kada je proizvodnja električnih vozila u svetu u pitanju".

Ovo će izazvati zemljotres: EU megalomanski povećava carine na kineska električna vozila

Za kraj, trebalo bi nešto reći i o budućnosti. Dobro, jasno je da je izuzetno teško pretpostaviti, posebno u skladu sa trenutnom geopolitičkom situacijom u svetu, ratovima, cenom litijuma, carinskim ratovima i nizom drugih muka, ali kakva bi mogla da budu predviđanja za 2025. godinu za svetsko, a kakva za srpsko tržište električnih vozila?

"Predviđanja za 2025. godinu za svetsko i srpsko tržište električnih vozila zavise od brojnih faktora, uključujući geopolitičke tenzije, cene sirovina, globalne politike održivosti i tehnološke inovacije. Ono što možemo da očekujemo:

• Očekuje se da će globalna prodaja električnih vozila dostići 20-25% tržišnog učešća novih vozila. Kina, EU i SAD nastaviće da budu lideri.
• Tržište električnih vozila srednje i niže klase moglo bi značajno da poraste, jer proizvođači nastoje da ponude pristupačnije modele.
• Ratovi, carinski sporovi i tenzije između velikih ekonomija (EU, SAD i Kine) mogli bi da utiču na lance snabdevanja i cene električnih vozila.
• Strože regulative o emisijama u Evropskoj uniji, SAD i drugim regionima ubrzaće prelaz na električna vozila.
• Obustave proizvodnje novih SUS vozila, koje su već najavljene za mnoge zemlje do kraja decenije, dodatno će stimulisati proizvodnju i prodaju električnih vozila.
• Od 2025. godine očekuje se značajno širenje mreža ultra-brzih punjača i integracija električnih vozila u pametne energetske sisteme.
• Podsticaji za kućne punjače i rešenja za punjenje u porodičnim stambenim zgradama dodatno će povećati prihvaćenost električnih vozila.

Čistija planeta: Hibridi i električna vozila sada čine skoro polovinu evropskog tržišta automobila

Što se našeg tržišta tiče, Srbija mora da prati globalne trendove, ali većom brzinom nego što je to do sada bio slučaj. 

Glavni izazovi biće razvoj infrastrukture i edukacija potrošača", zaključio je Boris Ćorović iz Srpske asocijacije uvoznika vozila i delova.

Dakle, za nama nije baš briljantna "elektromobilna godina" i srpski kupci EV nisu imali mnogo razloga da se raduju. Ipak, ako pomislimo na Fijat Grande Pandu, najavljeno povećanje broja punjača na našim putevima i uz nadu da bi država mogla malo više da poradi na subvencijama, možda nas očekuje bolja 2025. godina, bar kada je o poboljšanju elektromobilnosti u Srbiji.

Stručnjaci iz sveta automobila za UNU govore o budućnosti: Kako dalje, Srbijo - na struju ili dizel?

Koliko bi vlasnika električnih automobila zamenilo svoje četvorotočkaše benzincima?