Stručnjaci iz sveta automobila za UNU govore o budućnosti: Kako dalje, Srbijo - na struju ili dizel?

Ulazak električnih vozila (EV) na srpske puteve je počeo - idemo malim koracima, ali idemo napred. Bar je tako bilo do ove godine i usvajanja Uredbe o subvencionisanoj kupovini električnih vozila, kojom se predviđaju državna davanja isključivo za 100 odsto električna vozila, dok ona na hibridni pogon ispadaju iz igre.

Da li će to biti problem u razvoju tržišta, baš kao što su, kako je istaknuto nedavno na otvaranju konferencije Revolution Energetic Summit (RES) - najveći izazov u razvoju elektromobilnosti u Srbiji neadekvatna infrastruktura, nedostatak elektro punjača, kao i strah građana od novih tehnologija - za UNU su objasnili Boris Ćorović, generalni sekretar Asocijacije uvoznika vozila i delova i Petar Veličković sa sajta Polovni automobili.

Naravno, ova tema ide ruku pod ruku sa zaštitom životne sredine, jer nema sumnje da istu štitimo uvođenjem većeg broja EV, ali i hibrida, u odnosu na vozila koja koriste fosilna goriva.

U kom pravcu ide Srbija kad je reč o električnim vozilima, sledstveno tome i kad je reč o zaštiti životne sredine - hoće li vozači birati struju ili dizel, odnosno benzin? 

"Nevezano za temu zaštite životne sredine, elektrifikacija je jedan od pravaca koji je automobilska industrija pre skoro dve decenije usvojila kao budućnost razvoja. Motori sa unutrašnjim sagorevanjem su obeležili prethodnih 120 godina automobilske industrije, oni će i dalje postojati, ali je posle više od jednog veka došlo vreme za nove tehnologije motora koji pokreću automobile. Električni automobili nisu jedina takva tehnologija, ali za sada se u njihovom razvoju najdalje otišlo. Imajući ovu činjenicu u vidu, mi kao društvo i država moramo da se prilagodimo tom trendu, inače ćemo ostati na margini dešavanja i razvoja. Infrastruktura za električne automobile, pre svega mreža punjača u Srbiji trenutno nije na zadovoljavajućem nivou, ali ukoliko se uspešno realizuju i sprovedu u delo mere koje je pokrenulo Ministarstvo infrastrukture, građevinarstva i saobraćaja, situacija će biti drastično bolja i može da utiče da Srbija bude jedna od država regiona sa najbolje razvijenom e-mobility infrastrukturom. Broj punjača se svakako mora povećavati i mora slediti praksu Evrope, gde je, recimo, definisano da na auto-putevima na svakih 60 kilometara mora da bude po jedna stanica za punjenje baterija", počinje razgovor za UNU Ćorović.

S obzirom na to kakva je cena EV kod nas, a uz sadašnje subvencije koje daje država, hoće li to podstaći kupovinu električnih vozila u Srbiji?

"Jasno je da su trenutne cene električnih automobila u Srbiji van domašaja većine kupaca i da nije realno očekivati veće promene, barem u narednih nekoliko godina. Zato je sigurno pomoć države važna stvar, jer objektivno govoreći, teško je naći tržište van granica naše zemlje koje je zaživelo bez subvencija. Treba reći da je podrška kupovini ekološki prihvatljivih vozila već dala određene rezultate, što se vidi i kroz zvanične podatke. Konkretno, prošle godine uz subvencije je kupljeno 310 električnih automobila, 69 plug-in hibrida i 763 'klasničnih' hibrida. Samo godinu dana ranije, dakle 2022. godine, kupljeno je 158 automobila na struju, 43 'plug-in' hibrida i 501 vozilo na 'klasičan' hibridni pogon. Kakve rezultate ćemo imati u ovoj godini? Ostaje da vidimo, jer je Ministarstvo zaštite životne sredine ove godine opredelilo 170 miliona za subvencije, što je znatno manje u odnosu na 2023. i to samo za kupovinu čisto električnih vozila. Dakle, u 2024. godini neće biti subvencija za automobile na hibridni pogon, osim ako nadležni ne usvoje predlog Asocijacije uvoznika vozila i delova da se deo budžeta odnosi i na kupovinu 'plug-in' hibrida", ističe za UNU Veličković. 

Koji električni automobili troše najmanje, a koji najviše struje?

Da li treba da kupujemo više električnih automobila, da li je to pomodarstvo ili stvarno spas za planetu?

"Električni automobili polako, ali sigurno postaju neminovnost. Jednostavno, čitava automobilska industrija se okreće ka tom smeru. Već sada imamo mnogo novih modela, koji imaju svoju električnu verziju. Osim toga, nekoliko velikih svetskih proizvođača najavilo je potpuni prelazak na električni pogon, koliko za par godina. Dakle, definitvno se ne radi u pomodorastvu, već o jednom velikom zaokretu. Naravno, taj prelazak će trajati godinama, pa i decenijama. Da li će električni automobili biti spas za planetu? Nema dileme da smo daleko od toga. Pa, naša zemlja recimo struju dominantno proizvodi iz uglja, a ima mnogo još takvih primera. Ali, vremenom će se i na tom polju situacija promeniti u značajnoj meri", kaže Veličković.

Naredno pitanje se nadovezuje na prethodno, a tiče se ugljeničnog otiska. Naime, za proizvodnju električnih vozila treba više energije nego za proizvodnju vozila na fosilna goriva i veća je emisija ugljenika - pojedini izvori navode i do 60-70 odsto više, dok, s druge strane, "obična" vozila tokom celog životnog veka emituju ugljen-dioksid...

Koliko dugo treba voziti električno vozilo u odnosu na klasično, da bi ono "pobedilo" u borbi za zeleniju planetu?

"Treba naglasiti sledeću činjenicu - tamo gde je zagađenje izduvnim gasovima iz SUS motora najveće, a to su gradske sredine, na tim lokacijama se ne nalaze termoelektrane. Dakle mi ćemo, za početak, masovnom upotrebom električnih automobila svakako dobiti čistiji vazduh u gradskim sredinama, gde je, kao što rekoh situacija sa emisijom CO2 i ostalih GHG gasova najkritičnija. Takođe, stvar ne možemo posmatrati izolovano od činjenice da vlade i regulatori ulažu svakako i mnogo novca u izgradnju alternativnih izvora energije - vetro-parkova, solarnih elektrana, i tako dalje. Da li su ti izvori električne energije u ovom momentu dovoljni - nisu definitivno, ali ovaj trenutak u kojem se nalazimo je trenutak transformacije i prelaska iz jedne u drugu eru razvoja ne samo automobilske industrije, nego i proizvodnje električne energije. Pravac u kom se ide je jasan - ekološki prihvatljiva vozila i ekološki prihvatljiva proizvodnja električne energije i sa tog puta mislim da povratka nema. Kada budemo o ovoj temi pričali za, na primer, 20 godina, mislim da se ovo pitanje više uopšte neće postavljati. Nevezano za priču o zaštiti životne sredine, električni automobili nude daleko bolje vozne performanse od 'klasičnih' automobila uz prilično niže troškove održavanja", navodi Ćorović.

Globalna prodaja električnih automobila u 2023. porasla za trećinu

Šta će biti sa litijumskim baterijama za električne automobile kad im istekne rok trajanja - mogu li da se recikliraju ili moraju da se skladište, pa da čekamo budućnost da vidimo šta ćemo s njima da uradimo, kao sa radioaktivnim otpadom?

"Apsolutno mogu da se recikliraju, i da se ponovo koriste, ne samo za napajanje motora električnih automobila, već i u potpuno druge namene. Strah od toga, šta sa njima na kraju životnog veka u jednom automobilu, je potpuno neopravdan. U našem najbližem okruženju postoje kompanije koje se bave upravo reciklažom baterija, i to rade jako uspešno. Elektrifikacija u auto-industriji je prilika za razvoj čitavog niza drugih delatnosti, pa i reciklaže baterija", ističe Ćorović.

Vlasnicima električnih vozila u Srbiji popust za putarinu i parking: Imaće i drugačije tablice

Gde stojimo, kad je reč o Evropi, u priči o broju EV po glavi stanovnika ili infrastrukturi, odnosno broju punjača?

"Ako uzmemo u obzir parametar - broj javnih punjača na 100.000 stanovnika - trenutno ne stojimo baš najbolje. Javnih punjača na 100.000 stanovnika u Srbiji je trenutno negde oko 2. U drugim državama, na primer Norveškoj, koja je lider u emobility-ju, taj broj je fantastičnih 538, Holandiji 274, Nemačkoj 109, i tako dalje... Daću podatak da samo grad Amsterdam ima oko 10.000 javnih punjača za električne automobile. Ako posmatramo države regiona: Slovenija - 92, Hrvatska - 34, Mađarska - 30… Što se tiče voznog parka - u Srbiji je trenutno registrovano 2.699 komada 100 odsto električnih vozila. 'Plug-in' hibrida ima više - blizu 9.000. I to je negde oko 2% ukupnog voznog parka. Opet uzimamo primer razvijenih država na koje treba da se ugledamo - na nivou Evropske unije je 100 odsto električnih vozila oko 12%, hibrida daleko više - preko 30%", rekao je Ćorović. 

Kakva je situacija sa već pomenutim subvencijama - kod nas će one izgleda biti manje, a neke od zemalja EU, poput Nemačke ili Švajcarske su ih čak i ukinule?

"Tačno je da se u nekim državama ukidaju subvencije na električna vozila, ali iz različitih razloga, svakako ne iz razloga što države više ne veruju u njihovu svrsishodnost. Nemačka ih je u decembru 2023. godine ukinula zbog strukturnih problema sa budžetom i recesijom u koju ulazi, ali Norveška ih je, na primer, ukinula jer je kupovina električnih automobila postala toliko masovna, da jednostavno više nema smisla to subvencionisati. Kao primer dajem udeo 100 odsto električnih automobila u ukupnom broju prodatih novih automobila tokom 2023. godine, koji je u Norveškoj čak 94%. Opet region - u Hrvatskoj su najavljene subvencije za ovu godinu i one iznose čak do 9.500 evra za novo električno vozilo, u Sloveniji 6.500 evra, daju ih i BiH, Crna Gora, Severna Makedonija... U Albaniji ste oslobođeni plaćanja carine i PDV-a prilikom uvoza električnih automobila, i tako dalje. U Srbiji će subvencija ovog tipa biti i ove godine, ali u dosta manjem iznosu u odnosu na 2023, iz razloga što se ove godine subvencionišu samo 100 odsto električna vozila, ne i hibridi. Mi smatramo da u program subvencionisanja treba uključiti i 'plug-in' hibride jer su oni u gradskim sredinama takođe blizu nulte emisije CO2 i ostalih GHG gasova i doprinose čistijem vazduhu", zaključio je Borić Ćorović.

Kad nema para, ekologija je nebitna: Švajcarska ukida oslobađanje od poreza za električna vozila

Prema odgovorima naših sagovornika - dileme nema - hteli mi ili ne, razvijeni svet nas "gura" u pravcu sve većeg korišćenja električnih vozila. To nije samo moderno, već i korisno za našu planetu, a u skladu s tim i za nas koji bismo voleli da na njoj poživimo dišući, a ne gušeći se. Možda nas nova Uredba o subvencionisanoj kupovini malo koči u tome, možda i ne - to će pokazati i cifre na kraju godine, one su bar uporedive - ali nas verovatno više koče visoke cene električnih vozila.

Ipak, ako pomislite na već poznatu činjenicu da mi Zemlju ne nasleđujemo od naših roditelja, nego je pozajmljujemo od naše dece, kojoj treba da ostavimo normalne uslove za život i mogućnost da i ona imaju svoju decu, da li je ta cena zaista visoka?

Vesić: Ove godine subvencionisaćemo kupovinu isključivo električnih vozila