Četiri prokleto opasne reči na internetu od kojih treba da strepite: Ne klikćite ih tako olako

Ponekad je dovoljan samo jedan pogrešan klik prilikom surfovanja internetom da stvari krenu po zlu, odnosno da preuzmete neki zlonamerni program na svoje računare ili telefone, pa da hakeri dođu do vaših ličnih podataka i slično.

Stručnjaci za bezbednost često ponavljaju slične savete kako bi povećali bezbednost vaših uređaja i mnogih usluga koje koristite na mreži – kao što su čuvanje elektronske pošte za krađu identiteta, lozinke koje birate i koristite za različite usluge i slično.

Da je potreban veliki oprez prilikom surfovanja internetom upozorava i stručnjak za bezbednost iz „Mekafeja“ (McAfee), koji je posebno upozorio na opasnost od špijunskog softvera i način na koji se takvi špijunski programi mogu preuzeti na računare ili telefone koji, bez znanja korisnika, mogu da prate sve što kucate i tako dođu do brojnih važnih podataka kao što su korisnička imena i lozinke, brojevi kreditnih kartica i slično, prenosi „Njujork post“.

Microsoft konačno ispravio grešku u Excell-u

Pri tom je izdvojio četiri reči koje mogu biti posebno opasne, posebno kada se pojavljuju u vidu iskačućih prozora.

Nikada nemojte kliknuti na „Prihvatam“, „OK“, „Ne“ ili „Da“ u iskačućim prozorima jer ove radnje mogu da pokrenu automatska preuzimanja špijunskog softvera, upozorio je on. Umesto klika na te reči, u sumnjivim situacijama, on savetuje da je najbolje potpuno zatvoriti internet pretraživač, ne klikom na „X“, već preko menadžera zadataka na pi-siju, ili putem opcije prinudnog zatvaranja na Mas.

Rastuća opasnost od veštačke inteligencije

Osim toga, ovaj stručnjak iz „Mekafeja“, koji je želeo da ostane anoniman u razgovoru s novinarima savetuje još jednu stvar koja je logična, ali je mnogi i dalje ne prate, a to je da izbegavaju preuzimanje datoteka sa nebezbednih izvora poput torenta.

Zbog bezbednosti je takođe važno koristiti najnovije verzije operativnih sistema, kao i softver koji se koristi jer, pored novih opcija, takve verzije sadrže i najnovija bezbednosna ažuriranja.

'Nisam robot': Koja je funkcija kvadratića na koji svi klikćemo

Stručnjak za veštačku inteligenciju Liza Palmer upozorila je da veštačka inteligencija (AI) predstavlja sve veću pretnju korisnicima kroz personalizovane šeme za krađu identiteta.

Ona kaže da veštačka inteligencija može da kreira visoko personalizovane kampanje koje mogu biti izuzetno ubedljive i podseća na situaciju iz Arizone kada je majka čula glas svoje ćerke koja joj govori da je kidnapovana i da otmičari traže otkup, ali je glas devojčice kreirala AI.

Slične prevare korišćenjem veštačke inteligencije i kloniranja glasa prijavljene su i u drugim američkim državama. Ovo su samo neki od primera koji pokazuju koliko prevara danas može biti sofisticirana i da veštačka inteligencija može da prevari i najopreznije.