Milioni dolara za običan tvit: Šta je to NTF?

Ako pratite zbivanja u svetu tehnologije, ali čak i ako ne pratite, vrlo je verovatno da vam je za oko i uho zapala informacija da je jedan običan tvit prodat za nekoliko stotina hiljada dolara ili da je neka viralna fotografija procenjena na više od pola miliona.

Da, osnivač Twittera Džek Dorsi je svoj prvi tvit, objavljen 21. marta 2006. godine prodao za neverovatnih 2,9 miliona dolara! Kratka rečenica bez interpunkcije - "just setting up my twttr", postigla je cenu jednog supersportskog Bugattija Chiron ili omanje, ali luksuzno opremljene, jahte.

I ma koliko to većini nebulozno zvučalo, činjenica je da se takve stvari sve češće dešavaju. Ljudi ulažu sve veće svote novca u nešto što nije fizički opipljivo, niti se čuva u banci ili sefu, niti velika većina ljudi zna na osnovu čega postiže toliku vrednost.

Ova pojava se, od pojedničanih slučajeva, u poslednjih godinu - dve, pretvorila u potpuno novu vrstu kolekcionarstva. Zamah joj je dala i pandemija korona virusa, tokom koje se ceo svet sve više okrenuo internetu, najviše zbog rada od kuće, sve masovnijeg korišćenja usluga onlajn plaćanja i, u globalnim razmerama, sve značajnijeg uvećanja digitalnog tržišta.

A kako su i bogati kolekcionari sve više počeli da se okreću digitalnom tržištu, u takvom okruženju je nastao - NFT! Ova engleska skraćenica označava "non-fungible token", odnosno "nezamenljivi žeton".

Taj termin se odnosi bilo koji digitalni predmet, u rasponu od nekih istinskih umetničkih dela, kao što su muzički snimci ili digitalna likovna dela, pa do mnogo manje ozbiljnih "digitalnih stvari" kao što su popularni mimovi ili viralne gif animacije, kao i već pomenuti pojedinačni tvitovi i najrazličitiji amaterski i profesionalni video snimci.

A upravo zato što su virtuelni i "nezamenljivi", njihovi kupci basnoslovne sume ne daju za sume digitalne predmente, već svoj novac troše na kupovinu "virtuelnog vlasništva" nad digitalnim delima. Još jedna osbina NTF-ova, koje je negde i u skladu sa njihovom "nezamenljivošću", je to što oni uglavnom kupiju i prodaju za kriptovalute.

Zanimljivo je, međutim, da kolekcionari NTF-ova kupovinom digitalnih premeta ne postaju njihovi vlasnici, odnosno ne dobijaju i autorska prava nad njima, pa nemaju mogućnost  za njihovo korišćenje i distribuciju. Što je i logično, budući nikome od nas, kada na svojim profilima na društvenim mrežama podelimo neki gif ili mim, ne padne na pameta se upitamo da li smo time nekome prekršili autorska prava.

Zato se, sa pravom i može postaviti pitnaje - čemu sve to! Zašto je neko dao 69,3 miliona dolara za digitalni kolaž američkog umetnika Beeple-a, jedan od najskupljih NFT-ova do sada?

Ustvari, jedini način da neko nešto zaradi od posedovanja svog NFT-a jeste da sačeka da digitalnom delu poraste tržišna vrednost, pa da ga potom i sam proda drugom kolekcionaru. A onima koji imaju mnogo novca i tako nikada nije manjkalo razloga da ga na nešto potroše... bez obzira na to da li tako nešto ima bilo kakvog smisla.

Mada se, u komentarima na ovakve finansijske transakcije, sve češće mogu čuti tvrdnje da one služe kao svojevesna rupa u zakonu koju bogati koriste da izbegnu plaćanje poreza...