Beograd na mapi sveta: Srpski astronomi za UNU o najvećoj kameri na planeti koja će otkriti tajne svemira
Svemir nam je bliži nego ikada - samo ga treba pažljivo slušati
Autor: Srđan Ristić
12.04.2026. 22:00
Podeli:
Čovek je kroz istoriju gledao u zvezde, a nauka je sada dobila „super-oči“ na najboljem mestu za posmatranje svemira. Opservatorija "Vera Rubin", smeštena na vrhu čileanskih Anda, nije samo teleskop - to je vremenska mašina i najmoćnija kamera koju je čovečanstvo ikada napravilo.
“U pitanju je jedna vrlo kompleksna aparatura, gde imamo teleskop veličine osam metara u prečniku, što nije najveći, ali ono što jeste najveće kod njega jeste ta digitalna kamera koja je veličine omanjeg automobila i zapravo sa tako velikom digitalnom kamerom možemo u jednom trenutku da snimimo veliki deo neba”, objašnjava za UNU šef Katedre za astronomiju PMF-a Dragana Ilić.
Kamera će snimati narednih 10 godina, a do prvih rezultata već su stigli baš naši istraživači sa Katedre za astronomiju Matematičkog fakulteta i Astronomske opservatorije u Beogradu.
Ekskluzivno pravo na korišćenje podataka najbolje kamere na svetu nisu kupili novcem - izborili su se naučnom ekspertizom u detekciji signala sa veoma udaljenih objekata: supermasivnih crnih rupa.
"Niko od nas nije očekivao da će već data preview 1 podaci koji su nabavljeni prošle godine tokom 2-3 meseca, da će nam dati jedan neverovatan objekat gde smo detektovali signal od 2.7 dana. Kao da nešto otkucava u njemu i kada smo pokušali da pronađemo slike sa drugih svemirskih teleskopa videli smo da taj objekat predstavlja sudar dve galaksije i to sudar koji je tek u početku”, objašnjava za UNU profesorka Katedre za astronomiju PMF-a Anđelka Kovačević.
Jedna galaksija je čak 150 puta veća od druge, a procena je da će ona vremenom potpuno progutati malu.
Naučnici sada prave simulacije kako bi precizno izračunali tok tog kosmičkog procesa. Istovremeno, na inovativne načine pokušavaju da te apstraktne podatke približe mladima i uključe ih u istraživanja.
"Mi možemo da predstavimo podatke i putem zvuka i možete da čujete. Razlog za to je da bismo naravno mogli da približimo naša istraživanja i da inspirišemo mlade ljude da se uključe na naš hab koji smo proizveli da probaju kroz muziku da pronađu neke stvari koje mi kao naučnici ne bismo videli kroz brojke”, poručuje Kovačević.
Ovo je samo jedan od primera koji će obići svet. Tokom naredne decenije, opservatorija će mapirati do sada rekordan broj nebeskih tela.
“Do sada smo mapirali dve milijarde zvezda u našoj galaksiji, sada će taj broj da se približi više 10 milijardi zvezda. Sa druge strane, otkrićemo mnogo novih galaksija, negde reda veličine slično kao broj zvezda u našoj galaksiji što je možda najvažnije. Nabolje ćemo da mapiramo mala tela sunčevog sistema, a neka od njih su ti opasni asteroridi koji se sudaraju sa putanjom planete”, ističe Ilić za UNU.
Dok se dve galaksije polako stapaju u jednu, a naši naučnici slušaju zvukove svemira kroz brojeve i note, jedno postaje jasno: Beograd postaje jedna od ključnih tačaka na svetskoj astronomskoj mapi.
Uz pomoć „super-očiju“ iz Čilea i vizije naših istraživača, granice znanja više ne postoje. Svemir nam je bliži nego ikada - samo ga treba pažljivo slušati.
NAPOMENA: Komentarisanje vesti na portalu UNA.RS je anonimno, a registracija nije potrebna. Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni. Komentari odražavaju stavove isključivo njihovih autora, koji zbog govora mržnje mogu biti i krivično gonjeni. Kao čitatelj prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa Vašim načelima i uverenjima. Nije dozvoljeno postavljanje linkova i promovisanjedrugih sajtova kroz komentare.
Svaki korisnik pre pisanja komentara mora se upoznati sa Pravilima i uslovima korišćenja komentara. Slanjem komentara prihvatate Politiku privatnosti.
